Mafija ne mari za koronu, ko nema za reket baciće mu BOMBU

Iz MUP-a Srbije je potvrđeno da tom prilikom, na sreću, niko nije povređen, ali je načinjena velika materijalna šteta. Oštećene su okolne fasade, jedan izlog i dva automobila parkirana preko puta tog kafića. Geler je pogodio i rezervoar jednog od parkiranih vozila pa su na mesto incidenta izašle i vatrogasne ekipe. Eksplozija u Dobračinoj se dogodila kod broja 59-b, pre početka radnog vremena lokala, u 5.40 sati i to je drugi ovakav slučaj u ovoj ulici, jer je nedavno na još jedan kafić u blizini takođe bačena bomba. Osim pomenutih incidenata u Dobračinoj, tokom januara je dva puta napadnut lokal u Vukasovićevoj ulici u Rakovici – prvo bombom, a zatim i „zoljom”. „Zolja” je protivoklopna raketa i ispaljuje se iz ručnog raketnog bacača.

Raketa ispaljena iz vojnog naoružanja pogodila je zid lokala i srećom nije eksplodirala. Lokal u Rakovici već je na početku godine bio meta napada. U noći između 2. i 3. januara, u dvorište ovog ugostiteljskog objekta bačena je bomba. Tada je oštećeno nekoliko automobila koji su se nalazili na parkingu.

Iako su napadač (ili napadači) u svim ovim slučajevima izabrali oružje koje je moglo da nanese ozbiljne posledice, povrede ili da ubije nekog, na sreću sve se završilo bez ljudskih žrtava. Ipak, problematično je da se za manje od mesec dana u prestonici dogodi toliko bombaških napada. Pored ubojitog, vojnog oružja, zajedničko za sve njih je vreme kada su izvršeni – jako kasno, oko dva sata posle ponoći ili rano ujutro. Upravo ta činjenica, da su napadi obavljeni u vreme kada u lokalu nema gostiju, odnosno posle ili pre radnog vremena, ukazuju da je možda reč o nekakvim opomenama vlasnicima kafića.

Dr Darko Trifunović, direktor Instituta bezbednosti, kaže da na ovu temu niko ne želi da priča zato što postoje indicije da je većina vlasnika kafića u Beogradu – reketirana.

„U situaciji kada zbog trenutne situacije nemaju promet, nemaju od čega ni reket da plate, reketaši bacaju bombe na lokale da bi ih opomenuli. Javna je tajna u kojim krajevima grada se ko i kako reketira. O tome čak ne žele da pričaju ni vlasnici kafića jer su se pomirili s tim i nemaju nikakvu zaštitu. Država bi trebalo da štiti vlasnike kafića od reketa. Oni plaćaju porez i zapošljavaju određen broj ljudi u zavisnosti od veličine lokala. A država ih je prepustila na milost i nemilost reketašima”, smatra Trifunović.

U svim slučajevima bombaških napada na ugostiteljske objekte tokom januara ove godine obavljen je uviđaj. Međutim, nijedan još nije rešen. I dalje se traga za nepoznatim napadačima.

„Policija to može vrlo lako da reši ali problem su i vlasnici tih prostora kao i zakupodavci. Oni ne osećaju zaštitu policije ne žele s njom da sarađuju, a policija je sa druge strane i u vezi sa tužilačkim istragama i lošim zakonima. Vlasnici lokala i zakupodavci ne žele da odaju identitet reketaša jer se plaše da će im oni sutra napraviti još veće probleme. Baciće im bombu na kuću, kidnapovaće im decu…”, naglašava Trifunović.

On napominje da je „zolja” veoma opasan projektil – protivoklopna raketa, koja se koristi u vojne svrhe i da su one, na žalost, u našoj zemlji zaostavština ratova iz devedesetih godina prošlog veka.

„’Zolja’ na crnom tržištu može da se nabavi po ceni od 300 do 500 evra, a ponekad može koštati i 1.500 evra. Bombe mogu da se nabave od 50 do 150 evra”, zaključuje Darko Trifunović.