Ko je srpski "Dač Šulc" žrtva prve "sačekuše": Nakon njegovog ubistva na ulicama Beograda sve je bilo drugačije

Do polovine 1980-ih godina, prestonica tadašnje Jugoslavije je bila jedno od najbezbednijih mesta u čitavoj Evropi, a onda je, sasvim iznenada, iz podzemlja isplivala grupa koja je počela da širi strah i paniku na ulicama grada.

Brojna ubistva u "sačekušama" punila su naslovne strane tadašnjih medija i mnoga od njih su vremenom postala urbane legende. O njima su ispričane brojne priče i ispredane tačne i netačne verzije događaja. Ali, kada je sve to počelo? Ko je bio prva žrtva mafijaškog obračuna u Beogradu?

19. februara 1985. godine ubistvo Ranka Rubežića, poznatijeg kao "Dač Šulc", potreslo je čitavu Jugoslaviju. Rubežić je ubijen u "sačekuši" dok je izlazio iz jedne zgrade kod Istočnih kapija i ovaj događaj označava početak brutalnih uličnih likvidacija koje su se izvodile decenijama kasnije.

KO JE PRVA ŽRTVA SAČEKUŠE

Oni koji su poznavali Rubežića govore za njega da je bio prek i osion čovek koji se nikada nije razdvajao od oružja. Sa sobom je uvek nosio odšrafljenu ručnu bombu i različito vatreno oružje (pištolj, uzi, magnum). Postoje isvedočenja da je na plaži u Budvi, usred leta, ulazio u vodu sa "magnumom" u futroli ispod miške.

Od najranijeg detinjstva krenuo je putem kriminala. Zbog krađa, džeparenja i provala postao je "pitomac" Kazneno-popravnog doma za maloletna lica. Posle te "škole", kao i većina kriminalaca iz Beograda, našao se u inostranstvu. Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji. U Beograd se vratio 1981. godine. Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko dilera i prostitutki. Bio je sklon bezrazložnim nasilnim ispadima. Maltretirao je slučajne prolaznike, napadao obične goste po restoranima.

O njegovoj brutalnosti svedoči događaj iz decembra 1984. godine, ispred diskoteke "Lav", u Beogradu, kada je teško ranio Jovana Simendića. Kasnije, u kafani "Čuburska lipa" na Crvenom krstu pretukao je čoveka iz čista mira, udarajući ga ručnom bombom po glavi, nanevši mu ozbiljne povrde.

Na Rubežića je pokušavano nekoliko atentata. Sve je preživeo, pa se o njemu razvila legenda kako ga neće metak. Međutim, 1984. došao je u sukob sa Giškom. Pravi uzrok njihove netrpeljivosti nikada nije otkriven. U podzemlju su prepričavane tri verzije početka njihovih razmirica. U jednoj verziji uzrok je navodno Rankova devojka, a u drugoj Giškina superiornost koju Rubežić nije mogao da podnese. I treća, po kojoj je Rubežić u Beču ubio dvojicu naših momaka, koji su bili Giškini prijatelji.

UBISTVO

Sud je ustanovio da su u likvidaciji "Dač Šulca" učestvovali Dragan Popović i Milovan Vujisić, koji su osuđeni na po 15 godina zatvora. Boris Petkov i Boris Petrović osuđeni su kao saučesnici u zločinu za šta su dobili po pet godina zatvora.

Tokom sudskog procesa, Boris Petrović je u svom iskazu detaljno opisao sam čin ubistva Ranka Rubežića.

- Došli smo do Kapija na Konjarniku. Ranko je bio u poseti kod Slobe Šaranovića. Posle 20 minuta izašao je jedan iz Rubežićeve ekipe, a Vuja i Dadilja su izašli iz kola. Vuja je ispod mantila imao "luparu", a Dadilja pištolj. Momka su poslali niz ulicu da navodno čuva stražu ako naiđe policija. Ubrzo se pojavio i Ranko, trčkarao je malo poguren jer je bilo veoma hladno, padao je sneg. U jednoj ruci je držao bombu, u drugoj pištolj s metkom u cevi. “Pi... prodali ste me po treći put”, rekao im je. Vuja se nasmejao: “Gde si, pobratime, čekamo te pola sata. Smrzli smo se!” Onda je izvadio “luparu” i opalio u njega. Ranko je riknuo kao lav, udarac ga je bacio metar i po unazad. Krenula je pucnjava, istrčali smo Boris i ja, ispaljeno je šezdesetak metaka, a Ranka je pogodilo bar trideset. Nije stigao da puca. Umro je s pištoljem u ruci, bomba mu je ispala - rekao je Petrović.

ŠTA JE "SAČEKUŠA"

Prema kriminolozima, "sačekuša" je "modus operandi" (način izvršenja krivičnog dela), koja se devedesith godina široko koristila u obračnu između suparničkih kriminalnih grupa. Njena osnovna karakteristika jeste čekanje žrtve da dospe u položaj iz koga ne može da reaguje i uzvrati na napad. Zato se često izvršavala na semaforu, dok žrtva čeka zeleno svetlo kada su joj ruke na volanu i menjaču. U drugim oblicima, "sačekuša" se izvršavala dok žrtva izlazi iz auta kada joj je zbog pokreta nezaštićen torzo i glava, ili iz automobila u pokretu.

Sa druge strane, psiholozi navode da je ovakav vid likvidacije i mehanizam odbrane egzekutora jer se žrtva ne gleda u oči i lakše se puca u nju.

Inače, iako su bile gotovo jedini način obračuna kriminalnih klanova, "sačekuša" nije naš izum. Ova vrsta likvidacije je preuzeta iz Italije, odnosno sicilijanske mafije.