Ispovest neuropsihijatra koji sreće ubice oči u oči ! OTKRIVA u čemu najviše uživaju kad zlostavljaju i ubijaju svoje ŽRTVE!

* Neuropsihijatar prof. dr Dijana Lazić Puškaš

* Susret oči u oči s nasilnicima

* Psihološki profil nasilnika

U porodičnom nasilju od početka 2019. ubijeno je 15 žena! Gordana S. (37) iz Bečmena kod Surčina za dlaku je izbegla da bude 16. žrtva muža nasilnika, samo zato što je s prostrelnom ranom istrčala iz kuće, dok je njen sin (13) udario pomahnitalog oca saksijom po glavi! 

U Bečmenu je utvrđeno da je Bojan S. (40) 8. avgusta, oko 18.30, ispalio tri hica iz pištolja i ranio Gordanu, dok mu se četvrti metak zaglavio u cevi! Posle toga, zgrabio je nož i zamahnuo da je ubode, ali je žena doviknula sinu: „Uzmi nešto čvrsto i udari tatu u glavu!“, pa se dečak dokopao saksije i sve ih spasao.

 

 

Nasilnik je na kraju pokušao da se ubije, govoreći da će sebi da iščupa grkljan. Oboje su prebačeni u Urgentni centar, a prema poslednjim informacijama, muž je u teškom stanju, dok žena ima prostrelnu ranu lopatice. Pet dana pre ove drame, M. S. (25) iz Prokuplja, koja je u sedmom mesecu trudnoće, zadobila je povrede opasne po život, kada je bežeći od supruga skočila s drugog sprata zgrade! Nju je muž napao u noći između 2. i 3. avgusta, a ona je u strahu da će je ubiti skočila kroz prozor. U selu Mišar, kod Šapca, Milorad M. (57) je 28. jula ubio svoju suprugu Biserku M. (51) s više uboda nožem. Ženu je izdahnula na licu mesta, nažalost kao 15. ovogodišnja žrtva, dok je Milorad, navodno, pokušao da se ubije nožem i izvukao se s posekotinama po vratu i rukama.

Neuropsihijatar prof. dr Dijana Lazić Puškaš, redovni profesor na Defektološkom fakultetu u Beogradu i predavač na poslediplomskim studijama Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za „Alo!“ da napadač hrani svoju ličnost tako što žrtvu ponižava ili joj nanosi povrede.

 

- Nemilosrdni ljudi su spremni na sve samo da bi žrtvu sprečili da ode, ali nikako nisu u stanju da se promene niti da prestanu da budu agresivni. Ako postoje dugotrajni neraščišćeni računi, sumnja na seksualnu i emotivnu prevaru ili strah da će biti napušteni i da će njihova dominacija prestati, kod napadača se javlja neutoljiva želja za kaznom. U slučajevima kada im se čini da gube dominaciju i da poslušna žrtva prestaje slepo da ih sluša, počinju da kuju planove kako da se osvete „bezljudskom biću“ koje se osmelilo da ode od njih ili da im se suprotstavi - kaže prof. dr Dijana Lazić Puškaš i dodaje da nasilnici smišljaju kazne za onog ko ih je uvredio svojim odlaskom ili odbio da izvršava njihove naloge bez pogovora.

- Žrtvu traže tamo gde ona najčešće odlazi - na poslu, u prodavnici ili parku. Znaju da žrtva nije spremna da se bruka i traži pomoć policije, ako vidi napadača u svojoj blizini. Žrtvi je dosta skandala i želi na najpristojniji način da se oslobodi prisustva osobe koje se plaši. Samo želi da se nasilnik udalji i misli da će ga prisustvo drugih ljudi sprečiti da je napadne. Međutim, srž psihe nasilnika glasi: „Rob ne sme da pobegne! Ubistvo je kazna za bekstvo!“ On poteže nož, koji je spremio da bi dokazao svoju dominaciju. Uživa dok gleda žrtvu i užas u njenim očima. Uživa u njenoj smrti. Dok joj nožem zadaje ubode, hoće da pokaže da je on taj koji se za sve pita. Tako je nastradala žena na autobuskoj stanici u Pančevu - objašnjava prof. dr Lazić Puškaš, koja se kao sudski veštak neuropsihijatar sreće s ubicama oči u oči. 

 

BONUS VIDEO: Krvavi pir na Zvezdari!