Ispovest bake ubijenog studenta ledi krv: Ne znam ko je taj i zašto je to uradio, ali sve nas je u crno zavio!

Njenog unuka Miloša zverski je u nedelju ujutro, u Beogradu ispred ulaza u zgradu u Ulici Dimitrija Tucovića 20a, nasmrt izbo Neđeljko Đurović (27) iz Požarevca, koji je istog dana uhapšen.

Poslednji susret

Sofija se seća poslednjeg susreta sa unukom u utorak prepodne, samo pet dana pre nego što mu je Đurović, bez ikakvog povoda, oduzeo život.

- Kada god bi kretao za Beograd dolazio bi da se pozdravimo. Tako je bilo i u utorak, oko 11 sati. Rekao mi je: "Baba, daj mi 800 dinara", a ja sam mu dala hiljadu da bi imao i za doručak. Zagrlili smo se, nisam ni slutila da ga tada vidim poslednji put - priča Sofija.

Unuka je pitala zašto ide u Beograd, a Miloš joj je odgovorio da mora da završi neke poslove i da se vraća u četvrtak, kada će sa ocem krenuti na skijanje u Francusku. Nažalost, umesto da Miloš dođe u rodnu kuću, u nedelju im je javljeno da je ubijen.

- Na vratima je zalepljena njegova umrlica. Kada je pogledam, pomislim da će se moj Miloš pojaviti na vratima, i da će mi kao uvek kada je dolazio iz Beograda viknuti: "Baba, stigao sam". Imao je običaj, da prvo uđe ovde kod dede i mene, kaže nam da se vratio, pa tek onda ode kod roditelja koji žive na spratu - plačnim glasom kaže neutešna baba.

Sofija se priseća Miloševog rođenja 17. juna 1995. godine, samo dva dana nakon što je deda Milan otišao u penziju. Miloševi roditelji su se usavršavali. Otac Goran, koji je maksilofacijalni hirurg, pet godina bio je u Beogradu na specijalizaciji, majka Violeta je stomatolog, pa je baka Sofija često čuvala, vodila u vrtić Miloša i njegovu četiri godine stariju sestru Aleksandru, koja je sada apsolvent na farmaceutskom fakultetu.

Uništeni snovi