Dragan je napisao čak dve pesme o njoj, a ovo su stihovi sreće!

- Decembra ovog poslednjeg dana, gde zima steže i vetar ne duva, Monika - jedna devojčica naša, došla je majci da je opet čuva. Nova je blizu i sve se sprema, otac se čudi, Monike nema, al' Bog se stvori ovoga časa, dođe nam kući Monika naša - reči su druge pesme o devojčici Moniki Karimanović (12) iz okoline Niša koja je pronađena u nedelju, 9 dana nakon što ju je oteo Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin.

I ovu pesmu napisao je tekstopisac i pevač Dragan Jović iz Kule kod Požarevca, kojeg je dotakla sudbina male Monike, a koji je u svoje stihove sada pretočio radost jer je devojčica pronađena živa i zdrava.

- Narod i Bog uz nju je bio, svaki roditelj sanak je snio, da će brzo i svakog časa kući doći Monika naša. Majka te čeka, otac se nada da ćeš i jelku da kitiš sada. a bol u duši njihovoj vlada, Monika, budi nam bar srećna sada.

Ja nemam više reči da pišem, dobro nam došlo dete milo, živi u sreći i srećna budi i što pre zaboravi šta je bilo. Okiti jelku i život živi, od kandži te zla spasao bog, ovo sam pisao iz duše moje, iz srca, duše i spasenja tvog - neki su od stihova pesme "Monika 2".

Inače, Jović je, dok je trajala intenzivna potraga za nestalom devojčicom, napisao potresne stihove u kojima je želeo da iskaže podršku njenoj porodici koja je danima bila u agoniji, a pesmu nazvao "Monika".

Podsetimo, devojčica je nestala 20. decembra u Brzom Brodu na putu do škole. Nju je tada oteo Malčanski berberin, namamivši je rečima da mu je potrebna pomoć da dođe do škole u kojoj radi.

Za Monikom je tragalo oko 600 pripadnika policije, Žandarmerije, lovaca, radioamatera i roditelja, a njima se pridružilo i oko 100 pripadnika Vojske Srbije. Devojčica je pronađena posle 9 dana u selu Pasjača. Nju je, sasvim slučajno, pronaša meštanin Emil Živić, kada je svratio u svoju kuću sa sinom, da je obiđe.

Pred njegovim i očima njegovog sina Malčanski berberin je skočio kroz prozor na terasu, sa terase preko gelendera u dvorište i nastavio da beži. Viknuli su "pištolj" iako ga nisu imali, ali se ovaj dao se u beg.

Živićev sin pozvao je policiju, a Moniku je prvi ugledao Zlatko Novović, inspektor na grupi za potražnu delatnost PU Niš.

Poziv koji je očekivala policija ali i svi građani Srbije, stigao je u nedelju tačno u 15.50. Samo šesnaest minuta kasnije Novović i njegove kolege su stigle do kuće na kraju sela Pasjača.

On je otkrio i kako je izgledao njegov susret sa devojčicom.

- Soba levo od ulaza je bila zamračena, oprezno sam ušao unutra i video devojčicu kako sedi na krevetu... Bila je mirna, nije mrdala... Pitao sam je: " Jesi li ti Monika?" Kazala je: "Jesam, nemojte da me bijete." Rekao sam joj: "Da li ti se majka zove Aleksandra?" Kada je to potvrdila, objasnio sam joj da sam policajac i da ne brine. Odmah sam pozvao načelnika Policijske uprave u Nišu Slavišu Virijevića i obavestio ga da je Monika pronađena. On mi je naredio da ne dozvolim da detetu bilo ko prilazi i da budem neprestano kraj nje dok je ne preuzme medicinska ekipa - opisuje Novović jedan od najpotresnijih zadataka u svojoj policijskoj karijeri.