Cimer je rekao da su doveli Cecu, popeo sam se na prozor i dreknuo: "Svetlana, je*em ti mater, javi se!"

Zemunac koji je dve godine proveo u „Zabeli” u Požarevcu, u svetu brutalnih ubica, pedofila, transvestita, narkomana, prevaranata i sitnih lopova otkriva, kako izgleda život iza rešetaka. On otvoreno priča kakvi su odnosi među zatvorenicima, šta se najviše krade, koga ismevaju, kako razgovaraju kada su u samici...

- Brate, tamo ima svašta! U zatvoru si u prednosti ako imaš keš! U stvari, to je jedina prednost. Kad se nađeš iza sivih zidina i debelih rešetaka, gde sve vrvi od murijaša, koji neprekidno dotrčavaju, otrčavaju, nešto se domunđavaju, onda robovi (zatvorenici u zatvorskom žargonu), napetost pobeđuju doskočicama, budalaštinama, pošalicama... - počinje svoju priču bivši stanar „Zabele”. 

Zatvorenici jedni druge verbalno maltretiraju, jer im nije dozvoljen fizički kontakt.

- Među robovima je bio i trandža Džoni Stan zvani Ceca. Nadimak je dobio jer je pevao isključivo Cecine pesme. Obuče se u haljinice i peva kao besan! (smeh) Kada su ga doveli, odmah je počela sprdnja. Momak koji je po kazni boravio u samici pored mene odmah mi je javio ko je stigao. Delio nas je samo zid, pa smo pričali na foru. Obojica smo izvukli crevo od lavaboa u zajedničkom zidu. Čim je trandža stigao, moj cimer je počeo da lupa u zid i javlja mi: „Doveli su Cecu!“ Kažem: „Zovi ga.“ On je počeo da viče na sav glas: „Ceco, Ceco!“, al’ ovaj ćuti. Popeo sam se na prozor i kroz rešetke mu doviknuo: „Svetlana, je*em ti mater, javi se!“ Odmah posle toga je stigao odgovor: „Ne mogu! Gleda me snajper!“ Prenemagao se i glumio ludilo, jer je stražar iz karaule bio preko puta njegovog prozora - prepričava nam „zemunac“.

On kaže da se dešavalo da se pojedini robijaši koji su boravili u poluotvorenom delu skroz opuste, pa im je svašta padalo na pamet.

- Sin poznatog sportiste, koji je bio osuđen na osam godina zbog ubistva, radio je u takozvanoj štenari. Brinuo je o kerovima koji su čuvali zatvor. Imao je odvojenu kućicu u dvorištu, nešto kao portirsku. Lik se toliko opustio da je doveo ženu da bude s njim, ali je romansa kratko trajala. Stražari su provalili slučajno, kada je žena izašla napolje da širi veš. Šou! Uleteli su mu unutra zbog kontrole, a on je ženu pokrio jorganom, pokušavajući da je sakrije. Bilo je odmah: „Ajmo malo u samicu!“, dok je lepša polovina morala nazad za Beograd - kroz smeh priča „zemunac“.

Mnogi od onih koji su bili poslati „iza žice“ da na neko vreme budu tuđ problem policajcima bi brzo smislili nadimke koji su pratili do kraja života.

- Jedan čuvar je dobio nadimak Kolina. Neko je rekao: „Gle ga, isti sudija“, jer je bio ama baš pljunuti Italijan Pjerluiđi Kolina i taj nadimak mu je ostao zauvek. Bio je izuzetno pošten. Dolazio je u raciju kad god je imao dojavu da štekujemo mobilne telefone. Dok je pretresao ćeliju, bilo mi je zabavno da se malo igram sa njim, pa sam govorio: „Toplo, toplo...“ Nije reagovao, ali sam ja nastavljao: „Vruće, vruće!“ Uglavnom je kulirao, ali se dešavalo da pukne i da drekne: „Dosta, bre!” - prepričava „zemunac“ i tvrdi da lopovi čak i u „Zabeli” ostaju lopovi.

- Spakovali su ih da odleže robiju zbog gomile krađa, ali im nije strano ni da i tamo nešto klepe. Jedna grupa lopova je uspela da se iskrade murijašima i danima je krala zejtin! Provalili su da je traženo „na tržištu“. U TV sali je bio jedan rešo za kuvanje kafe, ali su svi od kuće doneli šerpicu ili tiganj i nešto su prčkali i kuvali. Tako su lopovi flašu ulja prodavali za dve kutije cigareta, takozvanih drvenih, onih jeftinijih, kao što su bile „drina“ i „vek“. Kada su ih provalili, svi su morali da dokazuju da li su ulje dobili u paketu ili su kupili na crno - seća se „zemunac“.

On kaže da to nije ništa u odnosu na „klošarijadu“ posle smrti deda Mileta, koji je robijao zbog ubistva treće žene.

- Deda je imao penziju i stalno je sebi nešto kupovao. Deca su mu često dolazila u posetu i donosila pakete, od hrane do garderobe. Umro je prirodnom smrću, a stražari su ga jednog jutra našli u paviljonu. Čim su ga umotali u ćebe i izneli napolje, u sobu je jurnula rulja. Sutradan su bez blama u Miletovim stvarima izašli u redovnu šetnju - kaže „zemunac“ na kraju.