"Ćerkica (8) još ne zna da joj je tata mrtav, nismo joj rekli, a sin (1) je mali... Naš Nebojša mrava ne bi zgazio, na Božić je trebalo da nam dođu!"

Nebojša mrava ne bi zgazio. Njegovoj osmogodišnjoj ćerki još ništa nismo rekli, a trinaestomesečni sin je mali. Majka i otac su krenuli za Beograd. Idem i ja... Na dan ubistva je trebalo da dođe ovde kod nas u porodičnu kuću. Navikli smo da zajedno slavimo Božić. Radovali smo se praznicima, jer je to bila prilika da se vidimo, a mnogo, mnogo smo se voleli.

Ponosan sam kako o mom bratu govore svi oni koji su ga poznavali, govori Slaviša Marković, brat Nebojše Markovića koji je usmrćen hicima iz pištolja 5. januara na Banovom brdu u Beogradu.

Objavljeno je da je policija identifikovala ubicu, Subotičanina Čabu Dera, ali se njemu od zločina gubi svaki trag.

- Teško nam je, mnogo teško - kroz suze kaže Markovićev rođeni brat Slaviša, inače starešina Saborne crkve u Šapcu. - Utehe, jednostavno, nema. Ne mogu i dalje da verujem da mi je brat ubijen u po bela dana, na kućnom pragu.

Nema, kaže Slaviša, nikakvih informacija da se nekom zamerio. To tvrdi i policija.

- Ubijen je greškom, to je sigurno. Ali to nije uteha, to samo otvara druga teška pitanja, koja su opet sporedna jer nemam više jedinog brata - kaže Slaviša.

Nebojša je pre petnaestak godina otišao za Beograd. Dugo je bio uspešan menadžer u raznim beogradskim restoranima, koji su se, prosto, otimali za njega, zbog profesionalnosti, ali i srdačnosti, otmenosti i šarma. Dobio je i nadimak "gospodin sa Drine".

- Zato ga danas žalimo zajedno, mi njegovi prijatelji iz detinjstva, sa leve i desne obale Drine - pričaju Nebojšini drugari iz ljubovijskog i bratunačkog kraja. - Kad smo dolazili u Beograd insistirao je, od srca, da obavezno svratimo kod njega, gde nas je primao kao svoje najrođenije. Radovali smo se kad dođe u rodnu kuću u Uzovnicu, koja je uvek imala širom otvorena vrata za sve nas. Ne zna se ko je bolji u njegovoj divnoj porodici.

Markovići su stara i ugledna porodica u Azbukovici, koja ima prijateljstva i kumstva na sve strane. Majka Draga i otac Milorad ponose se, s razlogom, svojim sinovima Nebojšom i godinu dana starijim Slavišom. Saborna crkva u Šapcu, pod Slavišinim starešinstvom dobila je jednu od najlepših porti.

- Više je njemu priličilo da bude sveštenik, zbog njegove dobrote i plemenitosti, nego meni - kroz suze jedva govori prota Slaviša.

Nebojša Marković (37) biće sahranjen u subotu na beogradskom groblju Lešće. Potraga za Derom još traje.