Automobilu ispred ulaza prišao je mladić sa crnom kapom, otvorio vrata od auta, pripucao: Zbog Ćuruvije je Đinđić bio NA NIŠANU!

Nepuna dva dana pošto je tadašnji premijer Zoran Đinđić postavio Gorana Petrovića za načelnika Resora državne bezbednosti MUP Srbije, stigla je krvava poruka upozorenja predsedniku Vlade da se istraga o ubistvu novinara Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije mora zaustaviti istog trenutka.

Slučaj koji je prilično uzdrmao novoformiranu vlast dogodio se u nedelju 27. januara 2001. u sedištu Demokratske stranke u Krunskoj 69 u Beogradu.

Tamo su Đinđić i Petrović imali sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova Dušanom Mihajlovićem, da bi oko 19 sati, taman kad su razgovarali o ekipama za rasvetljavanje ubistava, odjeknuli pucnji ispod prozora. Za volanom crnog službenog BMW automobila upucan je u ruke Petrovićev vozač Dragan Jakšić.

- Automobilu ispred ulaza u sedište DS prišao je mladić sa crnom kapom, otvorio vrata od auta, pripucao u Jakšića dok je on pokušavao da potegne sopstveni pištolj, a zatim pobegao - nađeno je u izveštaju istrage koja je tada sprovedena.

Komentarišući ovu pucnjavu, Đinđić je tada rekao:

- Očigledno je došlo do panike u redovima organizovanog kriminala. Napad na novoizabranog načelnika DB usmeren je na to da nas u novoj vladi uplaši.

Da su premijer i njegova vlada meta, potvrdio je tadašnji ministra policije Dušan Mihajlović.

- Čim smo počeli da presecamo spregu organizovanog kriminala sa bivšim policijskim i političkim vrhom, imamo reakcije koje nisu neočekivane.

Pravda je ovom presudom navodno zadovoljena, ali ko je zapravo povukao oroz na novinara? Bivši obaveštajac Božidar Spasić tvrdi da je ranjavanje Petrovićevog šofera nesumnjivo bila poruka da se rešavanje slučaja "Ćuruvija" stavi ad akta.

Kao što među američkim mafijašima slanje belih hrizantema znači "mrtav si", tako se i napad na Petrovićevog vozača iščitava kao jasna poruka vlastima da stopiraju istragu naručilaca profesionalnih ubistava kakvo je bilo Ćuruvijino. Podsetimo da je novinar likvidiran sa 17 metaka u sačekuši na ulazu zgrade u kojoj je živeo na Vaskrs 11. aprila 1999, usred NATO agresije. Čitav slučaj posle nepunih 20 godina dobio je epilog u petak, kada su četvorica optuženih dobili ukupno 100 godina robije.

- Taj trapavi atentat, kako ga mi u službi zovemo, bio je opomena premijeru da se ni u ludilu ne usudi da otvori istragu u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom, što je Đinđić bio obećao kad je došao na vlast. Pouzdano znam da se na tom sastanku razgovaralo o zahtevima stranih službi da im se preda kompletna arhivska dokumentacija DB, što je dodatno izrevoltiralo pripadnike te službe. Nakon ovog pokušaja ubistva započeo je veliki talas obračuna, a svakako najšokantniji je bio atentat na premijera - objašnjava Spasić.

Koministar policije u tadašnjoj prelaznoj vladi Božo Prelević ističe da su upravo od službe DB potekle informacije da zbog ovog slučaja premijer ne treba da bude zabrinut za svoju bezbednost.

- Prema tadašnjim podacima, bilo je utvrđeno da je taj mladić imao psihičkih problema i kao takav je bio poznat policiji i ranije. Naravno, prvo smo svi pomislili da je ovo bio znak upozorenja određenih kriminalnih grupa u obračunu sa državom. Međutim, pošto smo od službe DB dobili informaciju da to nije ništa dramatično i nema nikakve veze sa eventualnom pretnjom po državni vrh, onda je bilo potpuno besmisleno da ja kao koministar tvrdim suprotno. Uvek ostaje mogućnost greške, koja može biti i namerna, ali ne mogu da tvrdim da li je u ovom konkretnom slučaju do nje došlo - navodi Prelević.

- Nataša Kandić mi je u novembru 2000. dala dokument "Ćuran", u kojem se vidi da su nas tog dana pratili operativci DB. Pročitala sam ga i rekla da je verodostojan jer su svi podaci bili tačni. Tu su bili navedeni detalji koje je mogao da zna samo neko ko je bio u opservaciji. Taj dokument je bio prvi trag ka nekome - rekla je Prpa u istrazi.

Ona je dodala da je šest meseci pre ubistva Slavko bio proganjan, da su mu plenili imovinu jer je bio opasnost za režim, koji je želeo da ućutka javnost.