Za početnike u biznisu i do četrdeset odsto bespovratnih sredstava

Za pocetnike u biznisu recimo, Ministarstvo privrede daje bespovratnih 30 do 40 odsto sredstava, zavisno od stepena razvijenosti sredine u kojoj rade.

Na primeru to izgleda ovako: ako je za započinjanje posla preduzetniku neophodno milion dinara i po razvijenosti kraja spada u kategoriju koja dobija 30 odsto pomoći, od države će dobiti bespovratnih 300.000 dinara, a od Fonda za razvoj 700.000 dinara.

Za tri programa u kojima kredite daje Fond za razvoj, a reč je o pomoći početnicima, podsticanju preduzetništva, ženama i omladini, kamatna stopa je jedan odsto godišnje, kada je sredstvo obezbeđenja garancija banke, a dva odsto za ostala sredstva obezbeđenja, uz primenu valutne klauzule.

Kada je reč o roku vraćanja kredita za ova tri programa, u Ministarstvu privrede je za Tanjug rečeno da on zavisi od zahteva samog klijenta i njegovog boniteta.

"Rok može da bude do pet godina i tada je grejs period do godinu dana za programe za žene, mlade i početnike u biznisu, odnosno do 10 godina, za preduzetnike do osam, uz godinu dana grejs perioda za razvojni program“, kažu u ministarstvu.

Kod četvrtog programa podrške za nabavku opreme koji se realizuje sa poslovnim bankama i lizing kućama, rok otplate kredita biće od godinu i po do pet godina, dok će se kamatne stope razlikovati kod svake banke ili lizing kompanije.

Maksimalni iznos kamatnih stopa banaka biće dostupan na sajtu ministarstva i to, kako kažu, nakon izbora banaka i lizing kuća. Izbor se radi na osnovu toga koje banke ponude najpovoljnije kamatne stope.

S obzirom na takav način odabira banaka, očekuje se da će kamatne stope i za ovaj program biti povoljne, a firme će moći da biraju između dinarskih i kredita indeksiranih u evrima.

Za svaki pojedinačni program je precizno definisano koje delatnosti mogu da računaju na pomoć a generalno se može zaključiti da su razvojni i program nabavke opreme, koji su namenjeni zrelijim firmama starijim od dve godine, usmereni pre svega ka proizvodnim preduzećima, građevinskim firmama i firmama koje se bave računarskim programiranjem, visokotehnološkim uslugama i reciklažom.

Programi za mlade, žene i početnike u biznisu su osim za ove delatnosti otvoreni i za širu paletu uslužnih delatnosti, s tim da se ni kroz ove programe neće pomagati trgovinska delatnost i primarna poljoprivredna proizvodnja.

Iz ministarstva navode i da su programi pođednako otvoreni za preduzetnike i privredna društva, a na programe namenjene za zrelije firme mogu da se jave i zadruge.

Kako bi se olakšao proces pripreme konkursne dokumentacije, Ministarstvo privrede finansira i besplatnu pomoć za sve zainteresovane subjekte, koja se realizuje preko 17 regionalnih razvojnih agencija, a stručnu pomoc preduzetnici mogu potražiti i u Privrednoj komori Srbije.

Sve važne informacije o ovim, ali i drugim programima podrške preduzetnicima u Srbiji, uključujući i kontakt osobe zadužene za davanje više informacija o svakom programu, dostupne su na sajtu preduzetnistvo.gov.rs najkasnije do objavljivanja javnog poziva.