Vlada usvojila uredbe o ekonomskim merama

Prema ovim uredbama, svi privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste mere propisane ovom uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe, nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto. Ne računaju se zaposleni koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre pomenutog datuma za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do današnjeg stupanja na snagu ove uredbe.

Pogodnosti iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja. Oni koji su registrovali firmu posle tog datuma, nemaju pravo na ovaj program. Razjašnjeno je da korisnici pomoći mogu dabudu udruženja i druge neprofitne organizacije, ukoliko naravno nisu na spisku korisnika javnih sredstava.

Mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa se odnosi na one privredne subjekte, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica. Ali se ne odnose na banke i druge finansijske institucije.

Planom mera odloženo je plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021. Plaćanje ove obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez kamate.

Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja.

Razjašnjeno je jedno od najčešćih pitanja da li neko ko je samostalni preduzetnik, i nema zaposlenih, može da koristi ovu novčanu pomoć i naš odgovor iz Vlade Srbije je – da, može. Takođe, ova mera se odnosi na lica koja sa poslodavcem imaju potpisan ugovor o radu, na određeno ili na neodređeno vreme.

Isplata će početi u maju i ide u tri rate – maj, jun i jul. A, detalji oko podnošenja obrasca i prijave za mere biće u tekstu uredbe.

Svaka firma će morati da otvori namenski račun, uključujući i paušalce, preko koga ćemo uplati taj novac, tako da će on sigurno morati da bude prosleđen zaposlenima. Svaki poslodavac može da isplati na svoj teret i veću zaradu, ali Vlada na to ne može da ga primora.

Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u pomenutom periodu.

Kada je reč o finansijskoj podršci privrednim subjektima za održavanje likvidnosti izdvojiće se 24 milijardi dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj.

Osnovni cilj je, kako se navodi u saopštenju da se obezbedi podrška preduzećima za nabavku obrtnih sredstava i podrška za održavanje tekuće likvidnosti u cilju izmirivanja obaveza nastalih prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Pravo na korišćenje sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu. Uslov će biti da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredtava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima.

Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. mart 2020, s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.