Svi se sa malina prebacuju na ovaj biznis, mesečna zarada i do 5.000 evra!

Sve veći trend u Srbiji postaje gajenje borovnica, koje su zbog stabilne cene i dobre zarade sve popularniji porodični biznis.

Prema podacima Privredne komore Srbije, sa normalnim prosečnim prinosom, mesečno po hektaru borovnica može da se zaradi oko 5.000 evra.

"Zarada po kilogramu je sedam evra dinara, dok godišnje može da se zaradi i do 40.000 evra po jednom hektaru. Broj sadnica borovnice svakodnevno raste i sada se gaji na 3.000 hektara u Srbiji, dok je do pre desetak godina to bilo svega četiri hektara u celoj našoj zemlji. To jeste biznis budućnosti i suvo zlato", kaže Goran Ranković, poljoprivredni stručnjak.

Najveći broj zasada borovnica nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera. ipak, uz pomoć mehanizacije i sistema sadnje koji omogućava gajenje borovnice na neadekvatnom terenu, u saksijama ili vrećama, ovaj posao se proširuje po celoj Srbiji.

MALE POVRŠINE, 20.000 EVRA PO SEZONI

Sava Stošić iz Vranja kaže  da se borovnicom uspešno bavi još od 2013. godine i da na jugu Srbije borovnice prodaje po ceni od 400 dinara po kilogramu.

"Nemamo velike sadnice, imamo 30 ari placa i to nam je dovoljno. Uložili smo 6.000 evra na početku za sadnice i mehanizaciju. U proseku, tokom sezone, zaradimo oko 20.000 evra. Radimo porodično, gajimo borovnice na 1.200 metara nadmorske visine i od nas uglavnom otkupljuju iz okolnih mesta i gradova. Ovaj posao se pokazao kao dobar i isplativ. Jedino što može da bude problem su vremenski uslovi. Mi nismo jurili da se obogatimo, već da živimo normalno, što smo uspeli", kaže za Sava iz poljoprovrednog gazdinstva Stošić iz Vranja.

PETE GODINE STIŽE ČIST NOVAC

Milorad Aksentijević iz okoline Smedereva posadio je borovnice pre pet godina na više od 80 ari. Kako kaže, bilo je dosta rizično jer su ulaganja velika, a pre toga je posao sa jabukama i malinama propadao.

"Presudno da se odlučim za borovnice je bilo što im je cena stabilna. U početku sam imao pola tone, a sada već 10 tona borovnica za sezonu. Sve se proda, najviše u Srbiji, ali se izvozi, prodaje hladnjačama, nekad i po šest evra po kilogramu. Nisam se pokajao i mnogo se više isplati nego sve do sada što sam uzgajao", kaže Milorad.

Kako kaže, na početku su potrebna velika ulaganja, ali se sve kasnije isplati.

"Treba sačekati tri godine da stigne prvi rod, četvrtu otplaćujete uloženo, a od pete godine očekujete novac koji zarađujete čisto. Važno je da se održi kvalitet, da plod bude što veći. Kada jedna borovnica bude veličine 20 milimeatra, to znači da smo uspeli ", kaže Milorad.

Planira da proširuje uzgoj na dodatnih sedam hektara, zbog čega je kupio zemlju za nove zasade.

"Ako se sve uradi kako treba, prinosi po jednom hektaru su od 15 do 17 tona. To nam je sada cilj. Uveo sam kompenzujući sistem navodnjavanja “kap po kap” i nabavio najkvalitetnije cevi za navodnjavanje, što je mnogo pomoglo u poslu. To je za sada jedina poljoprivredna kultura i voće kojem proširujemo sadnice, sve ostalo se smanjuje", kaže Milorad.

ZA VEĆU ZARADU, POTREBNA ZAŠTITA OD SUŠE

Mnogo je onih koji su odlučili da zasade na borovnicama, ali da bi sve to bilo izvodljivo, treba dosta truda, ulaganja i striktno praćenje upustava stručnjaka, jer samo tako uspeh i priliv novca neće izostati.

"Uzgajanje borovnice se razlikuje od drugih voćaka. Ona je jako osetljiva na kvalitet vode, zemljišta i pripremu terena. Zahteva pažnju,navodnjavanje i nabavku kvalitetnih sadnica. Traži sunce i otporna je na mraz i vetar, ali ne podnosi sušu. Zato je neophodno odmah postaviti dobar sistem za navodnjavanje, jer su visoka vlažnost i redovno zalivanje od presudne važnosti. Neophodno je pre sadnje pripremiti zemljište i izabrati kvaliteten sadni materijal", kaže Goran Ranković, poljoprivredni stručnjak.

Na početku pokretanja proizvodnje potrebna su velika ulaganja, kaže on.

"Za podizanje zasada početna ulaganja nisu mala i kreću se oko 30.000 evra za veće površine. Najveći deo novca ide na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra. To je čest razlog koji obeshrabruje voćare i zbog čega se odlučuju da počnu sa manjom površinom", kaže za MONDO Goran Ranković, poljoprivredni stručnjak.

RUSI I HOLANĐANI NAJZAINTERESOVANIJI

Prema podacima Privredne komore Srbije, borovnica se iz Srbije godišnje izvozi u vrednosti većoj od pet miliona evra. Izvoz je porastao 50 odsto i najviše se izvozi u zemlje EU.

"U Srbiji postoje dobri klimatski i zemljišni uslovi za uzgajanje. Osim toga, dobra strana je takođe što borovnice kod nas stižu pre onih koje dolaze iz severne Evrope, a posle onih koje dolaze iz južne Evrope. U tom periodu, to nam je zato velika šansa za izvoz. Najzainteresovaniji za srpsku borovnicu već nekoliko godina unazad su Holanđani i Rusi", kaže Goran Ranković.