"Stiže nova ekonomska kriza. Ako bude barem upola teška kao prošla, sistem će nam se raspasti komad po komad"

Jedan takav primer trenutno je veoma aktuelan, o čemu je govorio i profesor Ričard Vulf.

- Svi znamo da smo imali ekonomsku krizu 2008. i 2009. godine, i da još pokušavamo da se izvučemo iz nje. Jedan od načina po kojem su vlade širom sveta, od SAD do drugih, pokušavale da se nose sa tom krizom je smanjivanje kamatnih stopa, na istorijski niske procente. U mnogim zemljama, sve do danas, kamatne stope su čak i ispod nule. Negativne su. Drugim rečima, banke plaćaju vama da se zadužite ili da deponujete novac u banku...

Međutim, ono što je interesantno sa tim niskim kamatnim stopama, koje su dizajnirane sa ciljem da podignu ekonomiju zbog krize, dovelo je do novih problema. Svaka korporacija koja je imala bilo kakav ekonomski problem ili potrebu, odjednom je dobila veliku pomoć - mogla je da pozajmljuje novac a da bukvalno ništa ne plati. Jeftin novac bio je izazov kojem veliki broj korporacija nisu mogle da odole. I krajnji rezultat, tokom poslednjih 10 godina, je bio rast korporativnih pozajmica kakav nije zabeležen u istoriji kapitalizma. To znači da smo došli do situacije da korporacije imaju mnogo posla, ali da u isto vreme duguju više novca nego ikada pre.

Ovakvo stanje je nateralo MMF da pažljivo ispita nivoe dugovanja, ne bi li pokušali da predvide kuda to vodi. Tako su krajem oktobra i početkom novembra ove godine izdali više izveštaja, sa nekoliko ključnih stavki koji pale velike alarme za uzbunu.

Kao prvo, 40 odsto korporativnog duga u osam vodećih zemalja, na čeli sa Amerikom, je toliki da će biti nemoguć da se servisira ako se dogodi finansijska kriza barem upola snažna kao ona iz 2008. godine. Sve te korporacije više ne bi mogle da plate svoje dugove. Posledice toga, osim da će biti katastrofalne po stanovnike i obične ljude, niko tačno ne može da predvidi.

Drugi problem je što su mnoge korporacije pozajmljivale novac da bi mogle da ponovo otkuve sopstvene akcije na tržištu akcijama. Kompanija kupuje sopstvene akcije koje je ranije prodala javnosti. Tako cene akcija počinju da rastu na tržištu. Takva montirana cena akcija, po predviđanju MMF-a mogla bi da dovede do toga da u slučaju krize cene akcija padnu vrlo brzo.

Tako kapitalizam sam stvara nove probleme pokušavajući da reši prethodne. Ti problemi vode potom ka novoj ekonomskoj krizi, koja nam je vrlo blizu.