Ugledni srpski ekonomista Gligorov o poslodavcima i radnicima tokom vanredne situacije

Sa stanovišta preduzetnika ili poslodavca, problema su dva. S jedne strane, radnici bi trebalo da ostanu kući, dakle nema proizvodnje. S druge strane, potrošači odlažu svu potrošnju, osim one koja održava svakodnevni život i zdravstvenu bezbednost. Tako da čak i ako bi se druga roba, ranije proizvedena, i usluge prodavali ispod cene, ne bi bilo kupaca. A čak iako bi bilo, poslodavac ne bi mogao da izmiruje ni tekuće obaveze, o dugovima i da se ne govori. A to je onda i problem banaka, kaže Vladimir Gligorov, ugledni srpski ekonomista koji je godinama bio saradnik bečkog Instituta za ekonomske nauke, i nastavlja:

Dakle, poslodavac mora da smanjuje tekuće troškove, a to znači da otpušta radnike i da traži odlaganje drugih obaveza.

Dva su načina na koje budžet može da pomogne. Jedan je da plaća radnike i otplaćuje dugove, s tim da poslodavci ne dele dividende i bonuse, a i smanjenje plate bi bilo na mestu. Drugi je da se radnici otpuste i da ih finansira fond za nezaposlene, a da budžet uzme udeo u vlasništvu i na osnovu toga izmiruje obaveze.

Amerika i Evropa se razlikuju, uopšteno govoreći, po tome kako kombinuju ova dva pristupa. Usled toga su različite i posledice po rast broja nezaposlenih.

No, i u Evropi mnoga, uglavnom mala, preduzeća ne mogu da opstanu ako ne smanjuju zaposlenost. Tako da će rasti nezaposlenost. Tu su posebno na udaru migranti i neformalno zaposleni. Trenutno nema podataka o tome koliki je to problem.

Tako da je bolje da se nekako održava virtuelno preduzeće, kako bi se proizvodnja obnovila što pre kada se epidemija bude povlačila.