Srbi sve više izbegavaju banke, svoje bogatstvo štede na prastari način koji je zaludeo svet!

Zbog sve nižih kamatnih stopa na oročenu štednju i u Srbiji građani sve više shvataju da je štednja u zlatu najsigurniji način da zarađeno sačuva svoju vrednost.

Iako je naše tržište tek počelo da se razvija, a u bankama još nije moguće čuvati zlato, kao ni konvertovati zlato u novac, Srbi se sve više okreću ovom načinu ulaganja.

Prodajom investicionog zlata u našoj zemlji bavi se samo nekoliko firmi, ali se očekuje da će se uskoro i u Srbiji otvoriti veliki šopovi kakvi postoje u mnogim evropskim metropolama.

- Interesovanje raste iz dana u dan jer ljudi postaju sve više svesni gubitka vrednosti papirnog novca. Ali biznis je nov i ima potencijal - ističe u razgovoru za Sputnjik direktor jedne firme koja se bavi trgovinom plemenitim metalima Ljuba Jakić.

On objašnjava da je sada pravo vreme za kupovinu zlata jer je ukinut PDV i ne plaća se carina.

- Od 2013. godine, kad smo započeli sa ovim poslom, vrednost zlata je porasla za 25 odsto. Dakle, neko ko je kupio zlato za 1.000 evra tada, danas ima u rukama vrednost od 1.250 evra, i to ne bi dobio ni u jednoj banci na svetu - precizira Jakić.

Ali ono što najviše izdvaja zlato u odnosu na ostale vidove štednje i ulaganja jeste sposobnost očuvanja vrednosti dokazana kroz vekove i epohe.

- Recimo, "Fordov" automobil, kad je proizveden u Americi, koštao je 370 dolara. Danas sličan model košta 27.000 dolara, ali i tada i sada je automobil tog tipa koštao pola kilograma zlata. Ili primer od pre 2.600 godina, u Mesopotamiji se 300 vekni hleba kupovalo za jednu uncu zlata. Danas isto toliko vredi 300 vekni hleba - kaže Jakić.

Onaj ko se odluči za ovaj vid ulaganja, zlato treba da kupuje samo u ovlašćenim firmama koje garantuju kvalitet i čistoću ovog plemenitog metala.

- Mi radimo sa renomiranim trgovcima zlata iz Austrije koji su u ovom biznisu više od sto godina. Zlatne pločice su sertifikovane, imaju serijski broj i utisnut žig u zlatu. Pored toga, kontrolu vrši i agencija za plemenite metale uzorkovanjem i ispitivanjem, a kvalitet zlata može, ako je potrebno, da se utvrdi i spektrometrijskom analizom - napominje Jakić.

U investiciono zlato ne ubraja se zlatni nakit, već isključivo zlatne poluge, pločice i dukati.

- Veće poluge su povoljnije u nabavci kad se uporedi jedinična cena. Dukati su odlična operativna vrsta ulaganja poznata kroz vekove, a pločice nisu ništa drugo nego moderni dukati. I minorne su razlike, u pločicama je čistoća 9,999, a u dukatima je nešto manja čistoća - 9,986, ali zlato je zlato i najbolje je odlučiti se za kombinovanu kupovinu - objašnjava Jakić.

Najtraženije su pločice od 20 do 50 grama, kao i veliki četvorostruki dukat Franc Jozef.

- Zlato se u svakom trenutku može konvertovati u novac, a verujemo da će sve još više dobiti zamah kad se razvije sekundarno tržište i kad konverziju, kao i svuda u Evropi, budu radile i banke - očekuje Jakić.

Trenutna vrednost zlata je 35,3 evra po gramu. U poslednja dva meseca, vrednost zlata porasla je 10 odsto.