Džaba plata od 2.000 evra kad nema ko da radi

Godinama unazad mladi se ređe odlučuju da se obučavaju za zanimanja molera, vodoinstalatera, zidara, tesara, električara, keramičara, zavarivača. Ako ste ovih dana rešili da renovirate deo stana ili kuće, ili da recimo popravite neki uređaj, na dobrog majstora moraćete da pričekate.

Leto je vreme kada su radovi i inače u punom jeku, a kako su mnogi u aprilu i maju rešili da ih odlože zbog karantina, tako su sada suočeni s nedostatkom zanatlija, kojih na našem tržištu i pod normalnim okolnostima ima sve manje.

Poslovni oglasi za zanatlije stalno su aktivni, tako da za razliku od mnogih koji se u vreme pandemije brinu za svoje radno mesto, ova branša nema tih problema. Uprkos potrebama tržišta, interesovanje za te prekvalifikacije je malo, upozoravaju stručnjaci.

Kako tvrde, godinama unazad mladi se ređe odlučuju da se obučavaju za zanimanja molera, vodoinstalatera, zidara, tesara, električara, keramičara, zavarivača... a i oni koji postaju dobri u tom poslu sve češće odlaze na rad u inostranstvo gde mogu da zarade više.

Potpredsednik Građevinske komore, Goran Rodić objašnjava da s obzirom na to da nema zanatlija na tržištu, barem ne kvalitetnih majstora, dnevnice su znatno porasle, ali i da je čak i uz novac veoma teško pronaći dobrog majstora.

- Pravi majstori - keramičari, stolari, električari, mogu da zarade i više od 2.000 evra mesečno jer više nisu jeftini. Dnevnice se kreću od 60 pa negde i do 100 evra za dobre majstore, jer vi više njih ne možete da nađete. Svako ko hoće dobrog majstora mora i da ga plati, niko više neće da radi za 30 ili 40 evra dnevno, već za mnogo više. Dobar majstor se plaća, ali retko da može da se nađe - kaže Rodić.

Prema njegovim rečima, onaj ko nema dovoljno novca da plati dobrog majstora, mora da unajmi nekog ko je "priučen", ali dodaje i da je dobar majstor daleko više plaćen u inostranstvu.

Ipak, on ističe da poslodavci moraju da pronađu način da majstore plate više, kako bi ih zadržali, kao i da će dobri majstori radije da rade kod kuće, u Srbiji, za 2.000 evra, nego negde van zemlje za 3.000 evra.

Za stvaranje dobrog inženjera ili majstora, prema njegovim rečima potrebne su godine i godine rada. Rodić objašnjava i da je u Srbiji "problematična starosna struktura, jer su "pravi" majstori uglavnom ljudi stariji od 55 godina", a koji tek uz višegodišnje iskustvo nauče razne "cake" u poslu.

- U svetu je kriza zanatske elite i to ne samo majstora, zato što se ljudi ne školuju i što postoji hiperprodukcija kadrova koji su otišli u menadžment, IT tehnologije koje su više sedenje za stolom. "Manuelaca" koji stvaraju je sve manje - kazao je Rodić.

Nemački poslodavci upozorili su vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u toj zemlji neće moći naći adekvatnu radnu snagu. Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023. godine, jer staro iz 2016. ističe u decembru ove godine.

Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika, a Ogranak za građevinarstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.

Inače, to Pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada tako što omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija. Uslov za dobijanje vize je, prenosi Dojče vele, da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.