Penzioneri koji su istovremeno i preduzetnici treba ovo da znaju

Na spisku se trenutno nalazi 36 najčešćh pitanja privrednika.

Šalter
Šalter, Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom finansija objavila je treći set odgovora na najčešća pitanja koja su privrednici upućivali preko COVID-19 pozivnog centra, društvenih mreža, granskih udruženja i regionalnih komora PKS.

Na spisku se trenutno nalazi 36 najčešćh pitanja privrednika, kao i odgovori i objašnjenja nadležnih, koji se objavljuju na sajtu Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija.

Kada je reč o nedoumicama koje se tiču domena Zakona o radu, pravo na direktna davanja ostvaruje se samo za zaposlene sa zaključenim ugovorom o radu, pa tako minimalac neće biti isplaćen zaposlenom koji ima potpisan Ugovor o delu.

S obzirom da je država definisala da je privredni subjekat u obavezi da zadrži propisani broj zaposlenih do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, u tom roku preduzeće ne može da smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto (ukoliko želi da koristi pogodnosti), ne računajući zaposlene kojima u tom roku istekne rok na koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme.

Zatim, objašnjava se da se poslodavci koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe mogu opredeliti za odlaganje poreza i doprinosa za zarade za april, maj i jun mesec, jer se mere primenjuju za period od tri meseca.

Jedno od pitanja je i kako se paušalac može odreći ekonomske pomoći države jer ne želi da agenciju drži aktivnom zbog promene načina poslovanja, s obzirom da se novac automatski uplaćuje na račun.

Nadležni odgovaraju da u konkretnom slučaju, za lica koja automatski po Uredbi ostvaruju pravo na direktna davanja i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, a ne žele da ostvaruju ova prava, nije predviđen poseban način odricanja od ovih prava. Međutim, ukoliko ne žele da koriste pogodnosti predviđene Uredbom, sredstva koja su im uplaćena na namenski račun treba da ostave neiskorišćena na tom računu, a poreze i doprinose svakako treba da uplate pre brisanja iz registra bez obzira na to da li se oni vode kao dospeli ili nedospeli kod Poreske uprave.

U slučaju da preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog ili penzionera, nema pravo na direktna davanja, kaže se u odgovoru na pitanje da li na pomoć države mogu da računaju preduzetnici koji imaju preduzetničke radnje iz radnog odnosa i penzioner kao vlasnik radnje, a u pitanju je samooporezivanje.

Zatim, ako je vlasnik preduzetničke radnje prijavljene za isplatu ličnog dohotka i na mesečnom nivou popunjava prijavu za porez na ličnu zaradu samo za sebe jer nema nijednog zaposlenog, a s druge strane je i u radnom odnosu u preduzeću, pravo na pomoć države nema jer preduzetnici ne mogu da ostvare pravo na direktna davanja ukoliko imaju status zaposlenog ili su korisnici penzije.

U slučaju da paušalac ima radnju sa jednim zaposlenim radnikom, na pitanje da li tada oboje dobijaju pomoć od tri minimalne zarade, nadležni odgovaraju potvrdno, osim ukoliko je preduzetnik negde zaposlen ili ima status korisnika penzije. U tom slučaju, pravo na direktna davanja ostvaruje se samo za zaposlenog.

Nadležni takođe podsećaju na to da onaj ko sada otvori firmu nema pravo na novčanu pomoć, već to pravo imaju samo privredna društva koja su osnovana pre 15. marta ove godine.

Kada je reč o nenamenskom trošenju sredstava koja su uplaćena na račun, navodi se da je u pitanju prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen u visini od 30 do 70 odsto primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike, a ukoliko se dobijeni novac ne isplati zaposlenima, obaveza poslodavca je da pare vrati u budžet Srbije.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi