Ovo su najplaćeniji poslovi u Srbiji, možete ih raditi i sa srednjom školom, vaše je samo da izaberete

 

U Srbiji najveće plate imaju zaposleni u vazdušnom saobraćaju, a najmanje oni koji rade u sektoru smeštaja i ishrane, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku!

Prvi su u novembru prošle godine zarađivali 174.810 dinara u proseku, a poznato je da među njima najbolje zarađuju piloti, kopiloti i kontrolori letenja. To je, inače, tri puta veći iznos od prosečne srpske plate isplaćene u novembru (56.331dinara).

Kada se razmišlja o budućem zanimanju, pa čak i prekvalifikaciji zarada je, bez sumnje, jedan od važnih faktora. Ova lista je odgovor na pitanje gde se najbolje zaradi, ali donosi i jednu zanimljivu novinu. Naime, programere, koji su suvereno vladali na vrhu liste, u prethodnoj godini sa trona su skinuli zaposleni u vazdušnom saobraćaju.

Po visini zarada, na drugom mestu su zaposleni u sektoru rudarstva sa platama od 128.920 dinara, dok su programeri i konsultanti dobijali 125.415 dinara. Ravno 113.601 dinar imali su zaposleni koji se bave naučnim istraživanjem, dok su radnici na eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa zarađivali 113.520 dinara.

U samom vrhu sa dobrim primanjima su i zaposleni u bankama, čije su plate iznosile 107.567 dinara u proseku, ali i farmaceuti u proizvodnji lekova i preparata sa primanjima od 93.497 dinara.

S druge strane, najskromnija primanja imaju prodavci hrane i pića - svega 31.244 dinara u proseku. Ovi podaci pokazuju da se najniže plate kreću u rasponu između 31.000 i 39.000 dinara mesečno, a ostvaruju ih radnici koji popravljaju računare, kao i radnici u proizvodnji drveta, zaposleni u tekstilnoj industriji i trgovinama na malo širom naše zemlje (pogledajte tabelu).

Kada se posmatraju zarade prema gradovima, najdublje džepove imaju Beograđani, i to oni na Vračaru sa 93.019 dinara u proseku, Starom Gradu (88.559), Novom Beogradu (88.566) i Savskom vencu (83.002). Najslabije zarade isplaćivane su u Bojniku (38.319) i Vlasotincu (38.360), Gadžinom Hanu (38.505), Svrljigu (39.974) i Ražnju (39.988).

NAJVEĆE PLATE

Piloti

174.810

Plate pilota svuda u svetu pa i kod nas prevazilaze prosečne zarade i to su uvećane i nekoliko puta. Prema istraživanjima zarada koju pilot u zavisnosti od toga gde radi neretko je viša od 4.000 evra, a slična, možda nešto niža primanja imaju i kopiloti, dok su plate zaposlenih u kontroli letenja bile nešto više od 3.200 evra.

Ne treba zanemariti da budući piloti plaćaju najskuplju školarinu koja, nezvanično iznosi 45.000 evra za tri godine, ali oni svojim platama vrlo brzo svoje školovanje i otplate.

Zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu

128.920

Programeri

125.415

Naučni saradnici

113.601

Radnici u sektoru eksploatisanju sirove nafte

113.520

Oni koji se bave eksploatacijom sirove nafte imaju platu preko 100.000 dinara, rezultati su istraživanja, dok su plate u ovom sektoru nešto niže za one koji se bave proizvodnjom koksa i derivata nafte, gde se plata kreće od 75.000. Oni koji rade na eksploataciji uglja, zarađuju oko 72.000 dinara

NAJMANJE PLATE

Prodavci hrane i pića

31.244

Popravka računara

32.377

Radnici u proizvodnji drveta

33.855

Radnici u tekstilnoj industriji

35.784

Radnici u trgovinama na malo

39.070

REGISTROVANA ZAPOSLENOST

Ukupan broj zaposlenih u četvrtom kvartalu 2019. godine iznosio je 2.202.635 lica. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, ukupna registrovana zaposlenost je povećana za 2,0%, odnosno za 43.976 lica.

Posmatrano prema modalitetima zaposlenosti, zaposlenih u radnom odnosu bilo je 2 060 605, van radnog odnosa 72.544, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 69.486.

Do zapošljavanja je prvenstveno dolazilo u kategoriji zaposlenosti u radnom odnosu, gde je zabeležen rast od 2,7% (53.604 lica) u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Teritorijalno, rast zaposlenosti je dominantno skoncentrisan u Beogradskom regionu i Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Sektori delatnosti u kojima je došlo do najvećeg povećanja broja zaposlenih su Prerađivačka industrija (rast od 13.682 lica), Građevinarstvo (rast od 9.592 lica), Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (rast od 6.411 lica), Obrazovanje (rast od 6.353 lica) i Informisanje i komunikacije (rast od 4.709 lica).

U navedenom periodu, broj zaposlenih u javnom sektoru je smanjen za 2.812.

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

- zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;

- naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).