Ovo se dešava prvi put u istoriji Srbije

On je naveo i da je ceo paket mera napravljen tako da država najveći teret krize preuzme na sebe jer je dovoljno ekonomski snažna kao i da je želja da se iz krize izađe sa što manje posledica.

„Mere koje smo doneli upućuju na to koliko je Srbija ekonomski jaka. Želimo da pružimo našoj privredi podršku i da sa što manje gubitaka prođe kroz ovu krizu“, poručio je Mali gostujući na RTS-u a o tome, koliko su mere ozbiljne, govori i podatak, naglasio je on, da je reč o ukupnom iznosu od 5,1 milijardi evra, odnosno 608,3 milijardi dinara.

„To je 50 odsto našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto našeg BDP-a. Na prste jedne ruke ćete izbrojati zemlje koje su izašle sa tako velikom paketom“, kazao je Mali.

Prema njegovim rečima dva su osnovna cilja ovih mera – da se ohrabre preduzeća da ne otpuštaju radnike i da se sa druge strane podrži maksimalno ekonomija zemlje.

„Oko 900.000 ljudi će dobiti isplatu minimalne zarade od države. Sva ta mala i mikro preduzeća, zanatlije, taksisti, obućari, frizeri, koji imaju sada zatvorene radnje država je sada rekla: mi ćemo vašim radnicima isplatiti minimalne zarade. To je nešto malo iznad 90.000 dinara, odnosno oko 750 evra, po radniku“, kazao je Mali.

Precizirano je i da bi isplate trebalo da uslede nakon 1. maja.

U program, naglasio je, ulaze samo oni privredni subjekti koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika nakon 15. marta, datuma kada je proglašeno vanredno stanje u Srbiji.

To što država daje novac za zaposlene, objašnjava, ne sprečava poslodavca da isplati svoju planiranu zaradu zaposlenom, naravno, ako ima sredstava. Ono što država isplaćuje, može biti samo dodatak na tu sumu.

On je dodao i da je namera da suma koja je namenjena za isplatu radnicima bude isplaćena na namenski račun preduzeća pa preko toga direktno radnicima, kako ne bi došlo do nekih zloupotreba.

Podsetio je da se taj ekonomski zamah i rast osetio u prvim mesecima ove godine, te je tako zabeležen rast BDP od 6,5 odsto u januaru ove godine, dok je Republički zavod za statistiku izašao sa podatkom i da je industrijska proizvodnja u februaru zabeležila rast od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Ministar je naglasio da je jedan od najvećih zahteva privrednika bilo i oslobađanje od plaćanja poreza na zarade i doprinose, čemu se i izašlo u susret.

„Jedan od najvećih zahteva privrednika je bio da ih oslobodimo poreza na zarade da bi isplaćivali neto zarade. Dakle mere se uklapaju jedna u drugu a ceo plan je da se sačuvaju teško stečena radna mesta“, rekao je Mali.

On je precizirao da o obimu ove mere dovoljno govori podatak da će državi samo po ovom osnovu ne uplaćivanja poreza i doprinosa nedostajati oko 161 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, ali da je ceo paket mera napravljen tako da država najveći teret krize preuzme na sebe.

Kao treću, ne manje značajnu meru, ministar je naveo i izdvajanje i 2,2 milijarde evra za kreditnu podršku privredi i očuvanje likvidnosti.

Reč je o sumi od oko 2,2 milijardi evra, od čega će oko 200 miliona evra biti izdvojeno za kredite koje će odobravati Fond za razvoj Republike Srbije po minimalnoj kamati od jedan odsto, dok će preostala suma biti namenjena za garantovanje kredita koje će preduzeća dobijati od poslovnih banaka, kako bi banke smanjile rizik od mogućeg nevraćanja pozajmice.

„To će se dogoditi odmah nakon ukidanja vanrednog stanja, par nedelja posle toga. Naša želja je da država uplati na račun svakog punoletnog građanina sto evra u dinarskoj protivrednosti, da podignemo optimizam i da svi zajedno jedinstveno i solidarno prođemo kroz krizu, da pokažemo ekonomsku snagu a kao treće dobro je i što će taj novac završiti u potrošnji, jer će otići na kupovinu proizvedene robe“, objasnio je ministar.

On je dodao još jednom da mali broj zemalja može da se pohvali ovim programom koji je masivan i koncipiran tako da pogura ekonomiju napred.