Novi nemački zakon otvara vrata pakla za najstarije u Srbiji!

Ovakve prognoze su iznete u nedavnom "Galupovom" istraživanju posle liberalizacije tržišta rada u Nemačkoj, koja će dodatno otvoriti vrata ne samo za naše, već i za radnike iz ostalih država Evrope.

Ukoliko se predviđanja istraživanja obistine, odliv radne snage mogao bi direktno da utiče na finansijsku održivost penzionog sistema, što bi moglo dovesti i do situacije da penzije budu na nivou osnovne socijalne pomoći, upozoravaju stručnjaci.

Naime, obavezno penzijsko osiguranje, kakvo danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno kao proces u kojem trenutno zaposleni uplaćuju sredstva u penzioni fond za isplatu penzija, može da funkcioniše ako troje zaposlenih uplaćuje sredstva od kojih će se isplaćivati penzija jednog penzionera. Dakle, odnos broja penzionera i broja zaposlenih treba da bude bar 1:3.

- Drugim rečima, ako se uzme u obzir činjenica da su doprinosi za minimalnu zaradu 7.000 dinara, minimalne penzije iznose malo iznad 20.000 dinara. Poslednji podaci govore da aktuelna situacija, u kojoj manje od dva zaposlena stoje iza jednog penzionera, direktno utiče na fond za isplatu penzija. Ako trend odlaska radno sposobnog stanovništa bude u skladu s procenama i poslednjim istraživanjima, može doći do ozbiljnih problema kada je reč o isplatama penzija - objašnjava ekonomista Milan Trbojević.

Stručnjaci govore i da već duže vreme postoji potreba za izgradnjom novog penzionog sistema koji bi bio garancija za redovne mesečne isplate. Kao rešenje se pominje saradnja s velikim javnim kompanijama, odnosno "vezivanje" za kapitalnu dobit velikih javnih kompanija koje bi deo profita uplaćivale u penzioni fond. Ideja datira iz Francuske i zapadnih zemalja, i na taj način bi bilo moguće nadomestiti nedovoljan broj radnika.

Dodatni problem predstavljaju informatička ekspanzija i tehnološki napredak u svetu, kao i sve veća automatizacija proizvodnih procesa. Kompanije sa tehnološki intenzivnim procesom rada a manjim učešćem radne snage, koje ostvaruju izuzetno visoke profitne stope, trebalo bi da budu među začetnicima posebnog fonda koji bi služio kao rezerva u slučaju problema u redovnom funkcionisanju isplata penzija.

Odnos nekada bio jedan prema šest

Sredinom prošlog veka odnos broja penzionera i broja zaposlenih bio je jedan prema pet, što je idealan odnos za funkcionisanje penzijskog sistema sa tekućim finansiranjem. Početkom šezdesetih taj odnos je dostizao i jedan prema šest, ali je početkom sedamdesetih pao na jedan prema tri i po, što se održalo i osamdesetih, da bi početkom devedesetih taj odnos pao na jedan prema dva i po. Početkom ovog veka taj odnos dodatno pada.