Leže novac na račune građana, pojedini će primiti i do pola miliona evra

Obveznice se isplaćuju u roku od 12 godina od datuma emisije, osim za starije od 70 godina.

Šalter
Šalter, Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata dobiće novčano obeštećenje u visini od 15 odsto vrednosti nepokretnosti, koja ne može da bude vraćena u naturalnoj restituciji.

Za sada je sigurno 1.700 naslednika, koliko trenutno ima pravosnažna rešenja – dogodine će dobiti akontaciju, kada će biti emitovane i prve obveznice.

To znači da će za nekretninu koja vredi milion evra, iznos za isplatu obeštećenja primenom koeficijenta za onoga ko je jedini naslednik biti 150.000 evra.

S tim što postoji ograničenje da iznos nikada po starom vlasniku i po podnosiocu zahteva ne može da pređe 500.000 evra.

Akontacija od 10 odsto, iznosi 15.000 evra. Ostatak iznosa biće isplaćivan putem obveznica. One će dospevati godišnje, a prva isplata je 15. januara naredne godine.

Obveznice se isplaćuju u roku od 12 godina od datuma emisije, osim za starije od 70 godina, kojima se isplaćuju u roku od pet godina, a za starije od 65 rok za isplatu biće 10 godina.

Uvedena je i nova kategorija starih vlasnika, krajem prošle godine kada je izmenjen zakon. Oni čije obeštećenje ne prelazi iznos od 1.000 evra po podnosiocu zahteva, biće jednokratno novčano obeštećeni.

Preduslov za započinjanje isplate, bio je da vlada odredi koeficijent za utvrđivanja visine obeštećenja, što je nedavno i učinila kada je donela zaključak prema kome taj koeficijent iznosi 0,15 odsto.

Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, koeficijent od 0,15 je odnos između dve milijarde evra koliko je predviđeno Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i procenjene vrednosti imovine koja ne može da se vrati u naturi oko 13,6 milijardi evra.

- Za rešenja koja budu pravosnažna do 30. juna ove godine, akontacija za obeštećenje biće isplaćena iduće godine. Emitovanje obveznica počinje 2022. godine. Taj princip će važiti za svaku sledeću godinu, za rešenja doneta do 30. juna 2022. novčano obeštećenje sleduje 2023 - objašnjava Sekulić.

Novac, pare
Novac, pare, Foto: Shutterstock

Trenutno, kako kaže, Agencija za restituciju je sačinila 3.200 rešenja o pravu na obeštećenje. Od toga je 1.700 pravosnažno.

- Predstoji nam donošenje još oko 14.000 rešenja o vraćanju oduzete imovine. Među njima je oko 2.000 rešenja onih koja se odnose na poljoprivredno zemljište, a ostalo će verovatno biti za obeštećenje - dodaje Sekulić.

Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, navodi da je postupak određivanja koeficijenta trajao dve godine i bio je krajnje netransparentan. On najavljuje da će se bivši vlasnici i naslednici žaliti na odluku vlade o koeficijentu. Ne isključuje mogućnost tužbi ukoliko Ministarstvo finansija odbije žalbe.

- Ako se donese rešenje o obeštećenju i ono postane pravosnažno, bivši vlasnik ne dobije ništa sem obećanja da će mu dati obveznice, a sa druge strane to pravosnažno rešenje predstavlja preduslov da neko drugi ukrade poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište što je nedopustivo. Fond za restituciju je prazan. On je trebalo da se puni od naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Ako je od te naknade, koja postoji u poslednjih deset godina prihodovano u celoj Srbiji 10 miliona evra jasno je država šakom i kapom poklanja zemljište - kaže Antić.

Prema njegovim rečima, postoji dovoljno državne svojine da se bivšim vlasnicima vrati imovina kroz supstituciju, zamena za drugu vrstu nepokretnosti ako ne može da im se fizički vrati ono što im je oduzeto.

- To je dokazano kada je službenik iz Agencije za restituciju prešao na mesto direktora Uprave za poljoprivredno zemljište. Kroz restituciju je najviše vraćeno poljoprivrednog zemljišta, ali je razotkrivano kako su razne zadruge i udruženja zloupotrebljavale državno poljoprivredno zemljište. Uprkos tome što je puno državnog zemljišta vraćeno, pronađeno je dodatnih 50.000 hektara - objašnjava Antić i dodaje da kako je uređena evidencija poljoprivrednog zemljišta tako može da se uredi i ostala državna imovina.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi