Nova pomoć za penzionere - "švajcarska formula plus, plus" donosi dodatni novac najstarijim građanima Srbije

Iako su predstavnici Srbije u razgovoru sa MMF nedavno zatražili mišljenje o korekciji postojećeg modela obračunavanja penzija po “švajcarskoj formuli”, po kom se primanja 50 odsto usklađuju sa inflacijom, a 50 sa rastom zarada, predstavnici ove institucije to nisu podržali jer bi te izmene narušile principe odgovornog fiskalnog upravljanja.

Drugim rečima, savet srpskim vlastima je bio da za sada ne uvećavaju procenat usklađivanja koji je vezan za zarade sa sadašnjih 50 na 60 i više procenata jer bi to dovelo da učešće penzija u BDP bude veće od 11 odsto, što ne bi bio održiv nivo rashoda u budžetu.

Za razliku od ove ideje, koja je odbijena, zeleno svetlo je dato od strane MMF za nastavak prakse po kojoj bi se najstarijim stanovnicima i dalje povremeno isplaćivala jednokratna pomoć.

Rodonačelnik ideje o izmeni “švajcarske formule”, po kojoj se obračunava penzija od Nove godine je ministar Milan Krkobabić. On smatra da ovaj model ide samo na ruku malom broju najstarijih sugrađanima koji imaju relativno velike penzije. Takvih nije mnogo pa ako bi se parametar za pristojnu penziju uzela primanja od 60.000 do iznad 100.000 dinara, prema podacima PIO fonda takvih je samo oko sedam posto dok ostali ne bi bili u kategoriji dobitnika.

- Sa predstavnicima MMF se razgovaralo o modelu „švajcarska formula plus plus“ međutim oni nisu podržali ovu ideju jer smatraju da bi njena realizacija narušila princip odgovornog fiskalnog upravljanja koji nalaže svođenje rashoda za penzije na održiv nivo, odnosno da učešće penzija u BDP bude do 11 odsto. Oni su naveli da i pored toga što je Srbija zabeležila dobre rezultate u pandemiji ne bi bilo dobro da ih naruši ovim izmenama jer preti opasnost da onda sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje. Za njih je obračun po “švajcarskoj formuli” dobar i njegovo rušenje ne bi bilo dobro a predložili su da uočene slabosti kod penzionera sa malim primanjima treba rešavati kroz mere socijalne politike - navodi naš sagovornik.

On dodaje da je s druge strane MMF podržao da se nastavi praksa sa isplatom jednokratne pomoći.

- Na taj deo MMF nije imao primedbi i smatraju da je to bila dobra praksa u vreme pandemije koja je pomogla penzionerima ali i da kod tog vida pomoći treba voditi računa da se primeni odgovorno fiskalno ponašanje. Svaki penzioner, od početka pandemije, pa sve do jeseni ove godine, uz redovnu penziju dobiće ukupno još po 33.780 dinara. Iako je MMF predlagao da i tu bude selektivnost odnosno da se od jednokratne pomoći izuzmu oni sa visokim primanjima načelno nisu imali ništa protiv kada im je obrazloženo da samo dva posto penzionera ima primanja veća 90.000 dinara - kaže naš izvor.

Dodaje i da najveći deo najstarijih sugrađana prima relativno male penzije što potvrđuje i prosek od 29.378 dinara što jasno ukazuje da ova pomoć nije zanemarljiva tim pre što oko 47 posto njih ima primanja manja od ovog iznosa

Vanredna pomoć samo za ugrožene

Stručnjaci i Fiskalni savet su sličnog stava kao i MMF i smatraju da postojeći model za sada ne treba menjati jer bi mogao ozbiljno da naruši principe odgovornog fiskalnog ponašanja ali i da se kod jednokratne pomoći treba voditi računa.

- Vanredna pomoć stanovništvu trebalo bi da se usmerava ka socijalno ugroženim grupama, ljudima koji su ostali bez posla ili pak penzionerima sa nižim primanjima i korisnicima socijalne pomoći - navodi se u dokumentu Fiskalnog Saveta “Antikrizne mere u 2021. godini”.

Prosečna penzija u Srbiji je 29.378 dinara. Penzije do 10.000 dinara prima 5,9 odsto penzionera u Srbiji, a do 20.000 dinara njih 17,4 odsto. Između 25.000 i 30.000 dinara iznose primanja 11,8 odsto penzionera u Srbiji, pokazuju podaci PIO fonda.