Momčilo je prvi u Srbiji počeo da se bavi unosnim bizniom: Za 100 grama zaradi 1000 evra!
Tanjug
Foto: TanjugIako cena pčelinjeg otrova koji se koristi u lečenju raznih autoimunih bolesti na svetskom tržištu premašuje 1.000 evra za 100 grama, pčelar iz Galibabinca kod Svrljiga Momčilo Bogdanović - koji je pre pet godina, prvi u Srbiji, započeo ovaj naizgled unosan biznis - tvrdi da ovde još nema ni približno primamljive zarade.
Jer, za najdragoceniji pčelinji produkt ovde ne postoje ni organizovana prodaja, ni laboratorije koje mogu da ispituju kvalitet.
- Ovo je mukotrpan posao koji zahteva veoma jaka pčelinja društva, mikroklima na prostoru gde se "radi" otrov mora da bude osunčana, bez vetra i sa izdašnjnom "pašom" - objašnjava Bogdanović koji u svom domaćinstvu ima 145 košnica, pa godišnje uspe da skupi do 15 grama pčelinjeg otrova.
Košnice
U Svrljiškom kraju ima više od 8.000 pčelinjih društava, pa ova opština s razlogom slovi za šampiona po broju košnica u odnosu na popis stanovništva. Ali, ovdašnji pčelari su i pravi znalci, pa Toplica Đorđević iz "Žaoke" objašnjava da se apitoksin sakuplja od početka aprila do kraja jula, a iz jedne košnice se u tom periodu ukupno "ubere" najviše pet grama.
- Za jedan gram otvrova treba odraditi 15 pčelinjih zajednica. Manje od toga ne može, jer jedan gram otrova izluči bezmalo 100.000 pčela stražarica, starosti od 18 do 21 dan.
Najkonkretnije, pčela stvara oko 0,3 miligrama otrova, a u jednom ubodu izluči trećinu te količine, pa nastavlja da živi - precizira Momčilo, uz napomenu da je pčelinji otrov, inače jedan od najjačih prirodnih, posebno opasan ako dospe u oči ili nos.
A, sakuplja se tako što se na košnicu postavi ploča koja se uključi u elektro-aparat, pa struja određene frekvence pobuđuje i iritira pčele koje počinju ubadanje i tako luče otrov.
Sa ploča se, zatim, skidaju kristali apitoksina i čuvaju u staklenoj teglici, na tamnom mestu. Gotovo neverovatno je da takav pčelinji otrov opstaje na temperaturama u rasponu od minus 80 do plus 110 stepeni.
- Cena na svetskom tržištu dostiže i stotinu evra po gramu, kod nas je najviše 30, pa kad ne mogu tako da profitiraju, pčelari se radije okreću proizvodnji meda, matičnog mleča i propolisa, što je kod nas znatno unosnije.
Ipak, ne odustajemo i već smo osnovali udruženje pod nazivom "Žaoka" koje već ima 23 člana iz naše zemlje, Hrvatske i Makedonije. I, trenutno u Srbiji imamo 2,4 kilograma apitoksina, pa o plasmanu na tržište Evrposke unije pregovaramo sa nemačkom firmom "Bajer", koja je zainteresovana za otkup svih količina koje uspemo da proizvedemo.
Pročitajte još:
povezane vesti
