MMF ostaje bez klijenata!

Nameru da odustane od podrške Fonda najavio je početkom novembra i predsednik Moldavije Igor Dodon, a vlada Belorusije je ograničila saradnju samo na tehničke konsultacije. Čak je i ministarka finansija Ukrajine obećala da će prekinuti saradnju sa ovom međunarodnom organizacijom do 2023. godine. MMF očigledno više nije spas za slabe ekonomije.

Spotaći se dva puta o isti kamen

Novi predsednik Argentine ima praktično nemogući zadatak, tj. da ispravi sve što je nagomilao njegov prethodnik Maurisio Makri, koji je uzimao kredite od MMF-a, zbog čega se državni dug povećao do 300 milijardi dolara. Poređenja radi, prošle godine BDP države, prema podacima Svetske banke, iznosio je 518 milijardi.

Fernandezov prvi korak u pravcu spasavanja nacionalne ekonomije jeste plan da odustane od daljih kredita od MMF-a da ne bi još više uvukao državu u ropsku zavisnost zbog dugova.

„Traba da rešim veliki problem sa dugovima, zar da tražim još 11 milijardi? Hoću da prestanem da tražim da bih mogao da isplatim sve“, rekao je nedavno argentinski predsednik.

Finansijske poteškoće Argentine odjednom su se pogoršale 2015. godine, kada je predsednik Makri, stupivši na vlast, pokušao da prevaziđe ekonomsku krizu uz pomoć „neoliberalnih reformi”, tj. da stvori slobodno tržište, privatizuje preduzeća i smanji ulogu države u ekonomiji. Nije uspeo da se sam izbori sa tim i zato je zatražio 57 milijardi dolara od MMF-a.

Od toga ga nije odvratila ni činjenica što je Argentina krajem prošlog veka već imala poteškoća zbog MMF-a. Ministar ekonomije Domingo Kavaljo je devedesetih godina prošlog veka pokrenuo program liberalnih reformi, u okviru kog je oslobodio strane investitore od poreza.

Strani biznismeni su se uputili u Argentinu, a MMF je dao kredite za isplatu starih dugova. Ali nakon što je susedni Brazil devalvirao svoju valutu, investitoru su odlučili da pređu tamo i ostave Argentinu bez ičega. Iz MMF-a su izjavili da se država ne može spasiti od finansijskog kraha i odbili su da joj daju narednu tranšu kredita.

MMF odobrava kredite samo u kombinaciji sa preporukama za restrukturiranje ekonomije dužnika, koje je on obavezan da striktno poštuje. Ovo je i bila glavna ekonomska greška Makrija.

Umesto da pomaže nacionalnom biznisu i otvara nova radna mesta (kao što je to bilo u Južnoj Koreji), vlada Argentine je podigla ključnu stopu Centralne banke na 60 procenata, i time preduzetnike lišila finansiranja. Istovremeno, prema savetu Fonda, smanjeni su socijalni troškovi, što je dovelo do povećanja komunalnih troškova 15 puta.

Sve se završilo socijalnom katastrofom. Znatno se pogoršala demografska situacija, stopa nataliteta je opala, a emigracija se povećala neverovatnom brzinom. Štaviše, zbog smanjenja budžeta za zdravstvo, država je doživela najveću epidemiju malih boginja od početka veka.

„Već je zvanično registrovan 61 slučaj zaraze malim boginjama, zato što je vlada moralno pala i došla do toga da odustane od vakcinacije stanovništva. Sve ovo je rezultat toga što s po svaku cenu prati plan MMF-a. Moramo hitno da popravimo situaciju“, napisao je predsednik Fernandez na Tviteru.

Ekonomisti, nimalo slučajno, porede Maurisija Makrija sa bivšim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. I on je pošao istim putem. Ulje na vatru je dodala politička angažovanost nekih ekonomskih odluka Kijeva: odustavši od isporuka gasa iz Rusije, Ukrajina je nastavila da kupuje rusko gorivo, ali tri puta skuplje i preko evropskih trgovaca. Uz to, vlada je na zahtev MMF-a morala da liberalizuje cene gasa za stanovništvo.

„MMF je ukazao da cena gasa za stanovništvo treba da bude tržišna. Pa onda obezbedite plate, minimum potreban za život, kao i radna mesta, da bi to odgovaralo mogućnostima tržišnog života.

„Treba ili da slušamo MMF, ili da razmišljamo o interesima naših ljudi. Smatram da vlast mora da razmišlja o našim ljudima i da deluje na osnovu njihovih interesa. Ali vlast za sada razmišlja i ispunjava ’listu želja‘ MMF-a“, negoduje narodni poslanik Ukrajine Viktor Medvedčuk.

Efekat takvih mera ne bi bio toliko loš da je Porošenko na početku obezbedio rast malih i srednjih preduzeća, a shodno tome i rast prihoda stanovništva. Ali on je samo podigao cene komunalije, potrošnja građana je opala, i država je potonula u ekonomsku krizu.

U Kijevu su svesni da će rezultati dalje saradnje sa MMF-om biti nikakvi, ali za sada se ne mogu osloboditi tog tereta. Krajem novembra ministarka finansija Oksana Markarova saopštila je da Ukrajina namerava da završi rad sa Fondom 2023. godine, kako je objasnila, da Ukrajina „ne bio postavljala pitanje kada će dobiti novu tranšu kredita, nego da može sama sebi da obezbedi potrebna sredstva ”.

Problem je u tome što Kijev planira da se do kraja godine dogovori sa MMF-om o novom trogodišnjem programu kreditiranja. Jedan od ključnih uslova zajmodavca je ukidanje moratorijuma na prodaju poljoprivrednog zemljišta, uključujući i strane investitore.

Svojevremeno se i Argentina odlučila na sličnu „zemljišnu reformu“. Kao rezultat, stranci su kupili 75 odsto zemlje, a skoro svi lokalni seljaci ostali su bez parcela.

U Kijevu ne sumnjaju da se neće moći nositi s velikim isplatama spoljnog duga u 2019/2020. godini ako prihodi od tranzita ruskog gasa nestanu iz budžeta. Zato je aktuelni šef Ministarstva energetike zemlje Aleksej Orželj početkom decembra izjavio da treba menjati rukovodstva „Naftogasa“.

To se najpre odnosi na aktuelnog direktora „Naftogasa Ukrajine“ Andreja Koboljeva, koji je bio neuspešan u trilateralnim pregovorima o tranzitu. „Gasprom“ mu je predlagao da se vrati na direktne isporuke sa popustom od 25 odsto u odnosu na cenu koju Kijev sada plaća za taj isti gas. Ali on je odbio. Sada predsednik Vladimir Zelenski mora lično da razgovara o tome sa Vladimirom Putinom na predstojećem susretu u „normandijskom formatu“.

Stručnjaci su uvereni da MMF neće tek tako dozvoliti da šef „Naftogasa“ bude smenjen, jer to ne odgovara planovima Fonda, a zbog rasula mogli bi da profitiraju zapadni investitori.