Kriptokraljica zgrnula pare i nestala! Dve su teorije: Štite je najmoćniji Bugari, ili - operacijama je promenila izgled i živi sa nemačkim adokatom

Sredinom 2016, kada je i šira javnost čula za bitkoin jer su se u to vreme zbog naglog skoka vrednosti mnogi na njemu obogatili, došlo je do prave pomame za kriptovalutama. Želju ljudi da što pre uhvate voz na naizgled obećavajućem tržištu, ali i činjenicu da ni regulatorne agencije ni mediji o njemu ne znaju mnogo, odlično je iskoristila Bugarka Ruža Ignjatova (39).

U to vreme ugledna poslovna žena s doktoratom Oksforda organizovala je u junu 2016. glamurozan događaj na Vembliju, obećavajući da će njena kriptovaluta gurnuti bitkoin u zaborav.

Lakoverni Britanci su već bili uložili 30 miliona evra u njen vankoin u prvoj polovini 2016, pokazuju podaci do kojih je došao Bi-Bi-Si. Od avgusta 2014. do marta 2017. ljudi iz više desetina zemalja, od Brazila i Kanade preko Norveške i Jemena do Indije i Kine dali su za novu kriptovalutu četiri, a prema nekim procenama, možda čak i 15 milijardi evra, piše Politika.

Kriptokraljica, kako se Ignjatova predstavljala, zaboravila je da im kaže jednu važnu stvar. Za razliku od bitkoina koji u osnovi ima blokčejn tehnologiju, složenu informatičku strukturu koja beleži trag o svakoj transakciji, zbog čega je uostalom i dobio poverenje tehnološki obrazovane zajednice, njena valuta nema nikakvu potporu.

Četiri meseca posle skupa na Vembliju bugarska kompanija „OneCoin“ obratila se jednom stručnjaku koji je trebalo da za veliku platu, stan i automobil naknadno izgradi blokčejn, ali je on odbio, shvativši razmere prevare. To, međutim, nije omelo bugarski startap i Ignjatovu da nastave da prodaju priču o novoj kriptovaluti koja će sahraniti bitkoin.

Za razliku od bitkoina, koji se u bilo kom trenutku može prodati za pravi novac (vrednost varira prema ponudi i potražnji), u slučaju vankoin taj trenutak se stalno odlagao. Trebalo je da se taj problem reši na skupu u Lisabonu u oktobru 2017. Ignjatova se na iznenađenje mnogih, nije pojavila, ali ne zato što su je, kako su sumnjali naivni članovi, oteli bankari zbog finansijske revolucije koju sprema. Istraga FBI je otkrila da je u to vreme iz Sofije otputovala u Atinu i od tada joj se gubi svaki trag.

Po jednoj od teorija, dobila je ruski ili ukrajinski pasoš i ima zaštitu najmoćnijih Bugara. Po drugoj je operacijama sasvim promenila izgled i živi u Londonu, Grčkoj ili možda u Frankfurtu, gde je sa nemačkim advokatom pre tri godine dobila ćerku.

Na Bi-Bi-Sijevom radiju je dugo išla emisija o prevarantkinji koja je ojadila toliko Britanaca. Ljudi su ulagali stotine hiljada evra i na sajtu pratili kako im investicija „raste”, planirajući kako da potroše zaradu. Istražujući tragove sve do Bugarske i Ugande, novinari su otkrili „savršenu prevaru”.

Obmana se sastojala od lažne valute i sektaškog regrutovanja ljudi u piramidalnu šemu, a zbog nekoliko faktora je savršeno radila prvih godina: zaluđenosti mogućnostima tehnologije, straha ljudi da ne propuste šansu za laku zaradu, nepoverenja u establišment i tradicionalne medije.

Osim toga, dr Ignjatova je bila ličnost koja uliva poverenje. Kada je 2015. govorila na samitu EU i jugoistočne Evrope u organizaciji magazina „Ekonomist”, predstavljena je kao vlasnica kompanije koja nudi „inovativan pristup ulaganjima i transakcijama”, s masterom nemačkog univerziteta u Konstanci i doktoratom Oksforda u oblasti prava.