Ovako ćemo se boriti protiv krize u doba pandemije

EU se dogovorila oko tri "sigurnosne mreže" koje će pomoći radnicima, kompanijama i državama članicama.

Ministri finansija EU nakon tri dana pregovora postigli su dogovor o sveobuhvatnom ekonomskom odgovoru na krizu COVID-19.

- Naš dogovor predstavlja odvažane i ambiciozane predloge koji su do samo pre nekoliko nedelja bili nezamislivi - izjavio je predsednik Evrogrupe Mario Čenteno.

Posle "prve linije odbrane", koja je podrazumevala nacionlne mere zemlja članica, EU se dogovorila oko tri "sigurnosne mreže" koje će pomoći radnicima, kompanijama i državama članicama da se izbore sa posledicama ove ekonomske krize.

- Odobrili smo stvaranje privremenog instrumenta EU koji će podržati nacionalne ''sigurnosne mreže'' za radnike. Instrument ''Šur'' kanalisaće do 100 milijardi evra ka nacionalnim službama koje podržavaju skraćeno radno vreme ili isplaćuju nedoknade za nezaposlene i druge programe za radnike - kaže Čenteno.

Druga ''sigurnosna mreža'' namenjena je kompanijama koje zbog krize COVID-19 imaju poteškoća u poslovanju. Predsednik Evrogrupe kaže da zemlje članice na nacionalnim nivoima pomažu koliko mogu da se održi likvidnost poslovanja, ali da je ta pomoć neujednačena zbog različite jačine ekonomija.

Kada je u pitanju pomoć zemljama članicama, dogovoreno je da se izdvoji ekonomska podrška u visini od dva procenta BDP-a članica, što je oko 240 milijardi evra.

Ovakva vrsta uslovljavanja pomoći uveliko podseća na stroge kriterijume kojima su tokom prethodne dužničke krize bile izložene Grčka, Portugal i Irska, a sada bi kroz isto mogle da prođu najteže pandemijom pogođene članice - Italija i Španija.

Zemlje članice Evrozone nisu ni ovoga puta uspele da postignu dogovor oko zajedničkog zaduživanja, odnosno tzv. "evrobveznica", na kojima su insistirale Italija , Španija i Francuska. Holandija i Nemačka i dalje su ostale čvrste pri stavu da ne žele da garantuju za zaduživanja drugih.