Koje sve zemlje se bore sa dugovanjem zbog epidemije korona virusa?

Prvog januara 2021. počinje da važi novi sedmogodišnji budžetski okvir Evropske unije.

To samo po sebi ne bi bilo tako interesantno, ali je ovaj put sve drugačije.

Mnogi stručnjaci taj finansijski paket smatraju istorijskim.

EU poverenik za budžetska pitanja Johanes Han je taj budžetski okvir u razgovoru za Dojče Vele nazvao "revolucijom". On sa 1,8 biliona evra obuhvata najveću sumu koju je Evropska unija ikad isplanirala.

Dodatno, uz regularni budžet od 1,1 bilion evra dolazi 750 milijardi evra. Taj novac se nalazi u jednom "Fondu za obnovu" privrede pogođene korona-pandemijom.

Nije samo po pitanju izdataka došlo do pravog preokreta, već i po pitanju prihoda - 750 milijardi evra u Fondu za obnovu se ne finansiraju kao inače u budžetu, od doprinosa država članica, već dugovima.

Evropska komisija će po prvi put u tolikom obimu uzeti kredite na finansijskim tržištima, a nešto manje od polovine tog novca usmeriti kao direktne doprinose u blagajne zemalja članica.

Zajednički dugovi su sve do izbijanja korona-pandemije bili nepojmljivi za mnoge vlade, pa tako i za nemačku kancelarku. No, galopirajuća ekonomska kriza je i Angelu Merkel prisilila na preokret u razmišljanju.

Dugovi u ime Evrope su odjednom bili odlično rešenje, pre svega što na prvi pogled u narednih sedam godina neće skoro ništa koštati i neće opterećivati nacionalne budžete.

Te dugove bi Unija trebalo da otplati do 2058. godine. U tu svrhu Brisel želi uvesti nove poreze na plastiku, finansijske transakcije, trgovanje emisijama, kao i jedan novi ekološki porez na proizvode iz trećih zemalja.

Ovim poreskim ovlašćenjima se ujedno jača moć EU-centrale u Briselu. Tako bi se trebao povećati i uticaj predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, jer ona sada sedi na ogromnim vrećama novca, te će zajedno sa Evropskom komisijom kontrolisati korišćenje tih para.

Fond za obnovu je EU Komisija optimistično nazvala "Naredna generacija EU". Tim novcem bi se trebale finansirati pre svega investicije u skladu sa zaštitom klime i projekti digitalizacije privrede.

"Kod 'Next Generation EU' se radi o više toga nego o pukom podsticajnom finansiranju jedne digitalne dekade u Evropi. Sa više od jedne trećine tih sredstava će se finansirati evropski 'Green Deal'.

Taj zeleni plan je strategija rasta za Evropu", obećala je Ursula fon der Lajen u decembru u jednom govoru pred vlasnicima srednjih preduzeća.

Dugove će otplaćivati i naredna generacija u Evropi, smatra stručnjak za EU pravo profesor Frank Schorkopf sa Univerziteta Göttingen. On u časopisu "Cicero" obrazlaže kako će otplaćivanje tih kredita do 2058. godine teći putem doprinosa članica za EU budžet, te da će tako građani EU-a "indirektno kroz nacionalne poreze plaćati te evropske izdatke".

Schorkopf osim toga vidi moguće sukobe sa presudom nemačkog Saveznog ustavnog suda o granicama evropske integracijske politike. Zajedničkim dugovima i porezima EU je moguće da bi se te granice mogle prekoračiti, ističe Schorkopf.

Zbog toga što je budžet usled poljske i mađarske blokade donet tek sredinom decembra, isplata prvih tranši iz korona-fonda za spas će uslediti kasnije nego što je to planirano.

No, Rim i Madrid će morati da se strpe do sredine godine, rekao je novi predsedavajući Saveta EU, portugalski ministar spoljnih poslova Augusto Santos Silva.

"Nadamo se da ćemo u prvoj polovini godine postići iskorake koji će omogućiti isplatu prvih 10 odsto iz Fonda za pomoć", kazao je Silva u izjavi za novinsku agenciju "Lusa".

Pre nego što novac bude mogao biti isplaćen, 27 parlamenata država članica moraju ratifikovati taj model finansiranja. Osim toga, sve zemlje moraju predati investicione planove iz kojih proizlazi na koji način se u tim investicijama pridržavaju uslova o zaštiti okoline.

Italija, koja je teško pogođena pandemijom i koja je ionako već bila prezadužena, sa posebnim nestrpljenjem čeka na "novčani milijardski poklon" iz Brisela.

Ta zemlja će dobiti najveći deo kolača, 64 milijardi evra bi trebalo biti uloženo u italijansku privredu i zdravstveni sistem.

Vladajuća koalicija političkog centra i levice već nedeljama se spori oko toga kako raspodeliti i iskoristiti taj novac, pa ni Italija dosad nije predala plan izdataka koji bi trebalo da odobri Evropska komisija.

Sada, nakon dogovora s tim dvema zemljama, u zakonu stoji jedan kompromis koga, međutim, prvo mora proveriti Sud Evropske unije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljivala je velike planove oko zaštite klime i pozicioniranja EU na međunarodnoj sceni. A onda je stigla pandemija koronavirusa i ona je postala krizna menadžerka.