Da li će zaživeti inicijativa da se trgovinama zabrani rad nedeljom?

 

Socijalno-ekonomski savet Kragujevca odlučan da zaštiti prava zaposlenih u maloprodajnim lancima.

Želimo da sprečimo besplatan rad u mnogim, posebno manjim trgovinama u Srbiji, gde veliki broj zaposlenih radi i po 60 sati nedeljno a evidentira im se 40 radnih sati. Uz to, najčešće rade za minimalne zarade. To je robovski rad.

Ovako inicijativu da se u trgovinskoj delatnosti zabrani rad nedeljom komentariše Jugoslav Ristić, predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Grada Kragujevca. Ristić objašnjava da je kragujevački Socijalno-ekonomski savet uputio zvaničan predlog Vladi Srbije, odnosno resornim ministarstvima, i da su odluku o pokretanju ove inicijative jednoglasno podržali svi članovi. Dodaje da inicijativa ima i humani karakter, jer takav rad dugoročno ugrožava zdravlje radnika, a negativno utiče i na njihove porodice.

- Većina ljudi koji rade u trgovinama ima samo dva slobodna dana tokom meseca. U manjim trgovinama to je već odavno postalo pravilo. Da ne govorimo o drugim vrstama zloupotreba, gde radnici i ne smeju da prijave kako i zašto dobijaju otkaze. Uobičajeno je da im poslodavac kaže: Ako nećeš, ima ko hoće - pojašnjava Ristić.

Ristić, koji je i predsednik ovdašnje organizacije Saveza samostalnih sindikata, pojašnjava da je želja da se ovim predlogom radnici zaštite od zloupotreba poslodavaca, te da je cilj pronalaženje sistemskog rešenja kako bi se poštovala radnička prava:

POTROŠAČI

Kada su u pitanju navike potrošača, treba imati u vidu da kupovinu mogu da obave i petkom ili subotom, a mnogi su zaboravili da do pre 15 godina nijedna veća prodavnica nije radila nedeljom. Bilo je dežurnih radnji, kao i apoteka, ukoliko nekome nešto zatreba da kupi.

- Mislim da se, prema trenutnoj situaciji, štite poslodavci koji zarađuju na nevoljama zaposlenih. Treba zaštititi radnike koji stvaraju prihod u ovoj, ali i bilo kojoj drugoj privrednoj grani.

Da nije samo Kragujevac za to da se nedelja proglasi neradnim danom za trgovce, ili da se drugačije, to jest znatno više plaća rad na taj dan, stav je i predstavnika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS). Nakon nedavnog razgovora sa ministrom trgovine i telekomunikacija Rasimom Ljajićem, odlučeno je da se formira radna grupa koja će do kraja godine izneti razloge "za" i "protiv". Biće izneta detaljna analiza posle razgovora sa predstavnicima većih trgovinskih lanaca, malim trgovcima, nevladinim sektorom, sindikatima i poslodavcima i posle toga će dati predloge. Sindikat ASNS će tražiti da se rad nedeljom plaća više, sa uvećanjem od 120 odsto, odnosno da se izjednači sa radom za vreme verskih i državnih praznika.

Građani Kragujevca sa kojima smo razgovarali o ovom predlogu kažu da to nije dovoljno jasno obrazloženo, a ima i onih koji brinu da se iz svega toga ne izrodi nešto drugo, da veći ne progutaju male.

- Kao građanin, želim komfor, i u tom smislu hoću da budem u prilici da u svako doba mogu da kupim ono što želim. Ako bi se i usvojila takva inicijativa, trebalo bi da se posebno vodi računa o tome da novi propisi važe za sve i da se ne naruši fer konkurencija - kaže Zoran Mihajlov.

Upućeni napominju da su trajanje radne nedelje, prekovremeni rad i ostalo već uređeni zakonom, i ukoliko ima zloupotreba, to treba da rešavaju nadležne inspekcije.

U EU SE VIKENDOM ODMARAJU

U obrazloženju inicijative, Socijalno-ekonomski savet, između ostalog, navodi da je rad trgovina nedeljom zabranjen u devet zemalja EU, među kojima su Francuska, Nemačka, Austrija i Poljska.

Kako navode, posebno značajnim za ovu inicijativu Savet je cenio podatak da od 200.000 zaposlenih u trgovini, oko 70 odsto čine žene.