Bitkoin mreža potroši oko 127 teravat-časova električne energije, što odgovara jednogodišnjoj potrošnji zemlje kao što je Čile

Bitkoin nastavlja sa svojim rastom. Pre nekoliko dana je dostigao vrednost veću od 61.000 američkih dolara! Kako će se cena Bitkoina dalje kretati, nezahvalno je predviđati, ali trend svakako ukazuje na dugoročni rast bez obzira na povremene oscilacije.

Kompletan utisak je da ova kripto valuta, a sa njom i druge, na dobrom putu da postane neizostavni deo svetskog finansijskog tržišta. Prema nekim optimističkim dugoročnim predviđanjima kripto valute će preuzeti apsolutni primat i potisnuti nacionalne valute, dok postoje i potpuno suprotna mišljenja da će kripto valute nestati.

Jedno od pitanja koje se postavlja je: Koliko energije se troši na rudarenje kripto valuta i da li je zaista utrošena količina električne energije vredna ostvarenoj dobiti?

Kada govorimo o utrošenoj električnoj energiji ne mislimo samo na električnu energiju, već i na resurse koji se koriste kako bi se ta električna energija proizvela. U jednom od prethodnih nastavaka, pomenuli smo da je Kina jedna od država u kojoj se rudarenje kripto valuta najintenzivnije obavlja. Takođe smo pomenuli da su pojedine oblasti u Kini ograničile rudarenje kripto valuta u cilju smanjenja potrošnje električne energije.

Možemo konstatovati da proizvodnja električne energije izaziva porast potrošnje fosilnih goriva a samim tim i stepen zagađenja atmosfere. Ako se uzme u obzir činjenica da Bitkoin ostvaruje znatan rast, jasno je da se povećava i interesovanje za rudarenjem, što posledično dovodi do povećanja potrošnje energije i zagađenja vazduha. Krajnji ishod su nezadržive klimatske promene koje nedvosmisleno vode ka kraju organizovanog ljudskog života onakvim kakvog ga sada poznajemo.

Prema različitim procenama, potrošnja električne energije Bitkon mreže je ogromna. Na osnovu procena Univerziteta Kembridž, Bitkon mreža potroši oko 127 teravat-časova (TWh) električne energije, što odgovara jednogodišnjoj potrošnji jedne zemlje kao što je Čile. Sama ova činjenica da je potrošnja energije za Bitkon jednaka količini energije koju potroši jedna zemlja predstavlja znak za uzbunu.

Bilo bi dobro da se urade procene sa koliko procenata kripto valuta učestvuju u zagađenju planete. Za sada to niko nije uradio, ali bi svakako bi značajan pokazatelj jedne od posledica korišćenje kripto valuta koju je do sada malo ko sagledao.

Poređenja radi, svetski bankarski sistem troši godišnje oko 650 teravat-časova (TWh) električne energije, što je preko pet puta više nego što potroše kripto valute. Ipak, treba uzeti u obzir da svetski bankarski sistem obrađuje znatno veće iznose novca nego što to čini sistem kripto valuta.

Jasno je da je ova tema kompleksna i da je treba sagledati iz više uglova. Postoje i mišljenja da se ovakva razmatranja koriste kako bi se stvorio otpor prema kripto valutama i to od strane protivnika koji bi želeli da kripto valute nestanu. Sigurno je da postoje i protivnici upotrebe kripto valuta koji bi želeli da vide njihov krah, ali se ipak čini da dovođenje kripto valuta u vezu sa zagađenjem naše planete ima realnog smisla.

Ono što je sigurno je da savremena industrija troši sve više energije koja uglavnom potiče od fosilnih goriva. Takođe je očigledna činjenica da se kripto valute pridružuju uvećanju potrošnje energije i dobro je da se na ovu činjenicu skrene pažnja. Ostaje da se nadamo da će obnovljivi izvori energije rešiti ovaj problem, za dobrobit ne samo kripto valuta i već i čitavog čovečanstva.