"Znao je kako da udari, a da se to ne vidi"

Obe su samohrane majke, koje su sudskom odlukom dobile starateljstvo nad svojom decom. I obe, već godinama vode borbu sa ocem svoje dece, ali i institucijama, kako bi uredile modele viđanja oca i dece.

Najstrašnije je, međutim, to što jedna ista institucija stalno pokušava da predstavi kao beznačajnost nasilje koje je otac dece prvo sprovodio nad Majom, a zatim je počeo da ga ispoljava i prema deci.

I sada, umesto da on dokazuje da nije nasilan i da je podoban da bude roditelj, njih dve su prinuđene da se brane i dokazuju da se nisu „udružile u zločinački poduhvat“, kao što ih bivši partner nasilnik i pojedine institucije optužuju.

Kada je upoznala nasilnika, Maja je bila razvedena od prvog muža. On je živeo s roditeljima, ona sama u stanu, i uskoro su počeli da žive zajedno. Nedugo zatim, počinje uobičajeni šablon: počeo je da je vređa i omalovažava pred drugima, neki prijatelji su je napustili, jer im je bilo neprijatno da prisustvuju takvim scenama, neki su pokušavali da je osveste da shvati šta joj radi. Onda joj je „sugerisao“ šta da obuče, kako da se ponaša, da joj nameće svoje mišljenje.

Od straha za život, počela je da bude poslušna, morala je da ga dočekuje stojeći. Dok je išla na terapije zbog lošeg zdravstvenog stanja, ostala je trudna. Kada se to dogodilo, počeo je fizički da je zlostavlja i u trudnoći.

“Zabrane, praćenja, po dva, tri sata moram mirno da stojim. Znao je kako da udari, a da se to ne vidi“, priča Maja.

Tokom trudnoće joj je pravio scene, verbalno ali i fizički je napadao. To se dogodilo i prvog dana kada je izašla iz bolnice. Danima joj je govorio „ubi se, ubi se...“.

Maja iz prvog braka ima starijeg sina koji je primetio da se nešto događa i pitao je, ali nije htela da mu kaže da ga ne bi mešala u to. On nije živao sa njom i ona je i vezu sa njim skoro prekinula pod uticajem oca svog mlađeg deteta.

Jednom je počeo da je maltretira na ulici, ona počela da viče i da zove upomoć, a on je pokušavao na silu da je ugura u auto. Kada je neko pozvao policiju, on se pred njima bacio na kolena i počeo da roni suze i preklinje i policajci su pitali Maju: „Pa šta vi hoćete, vidite da vas moli...“

Oko bebe, kako tvrdi, nije joj ništa pomagao, čak je i maltretirao, nije joj dozvoljavao ni da je doji, ni da joj se posveti.

Posle detetovog prvog rođendana, Maja je rešila da ga napusti, ali i to je morala da uradi tajno, uz detaljno razrađen plan uz pomoć prijateljice, da ga on ne bi osujetio. Bukvalno je pobegla.

Malo posle toga zvala je njegova majka da je upozori da je on sposoban svašta da joj uradi i da bude oprezna. Iako to ni sama nije shvatila kao ozbiljnu pretnju, ipak je o tome izvestila svoju tadašnju voditeljku slučaja u CSR koja joj je rekla - da preteruje.

Nemajući kome da se poveri, Maja je neke stvari ispričala svom izabranom lekaru, koji je na osnovu načina na koji je pričala i toga šta je pričala iako nije iznosila nikakve detalje, zaključio da je reč o porodičnom nasilju i shvatio da je situacija zabrinjavajuća.

Inače, u Domu zdravlja postoje oformljeni Timovi za borbu protiv porodičnog nasilja koje sačinjavaju stručnjaci obučeni da prepoznaju žrtve nasilja, a koji su istovremeno obavezni da to nasilje kada ga prepoznaju i prijave.

Kada je pobegla od njega, Maja je prvo otišla u roditeljsku kuću van Niša, a on je postavljao nerealne zahteve da mu dovodi dete svaki dan. Pošto to nije bila u mogućnosti, pokrenut je sudski postupak kojim bi se donela privremena mera za uređenje viđanja do konačne presude. Međutim, dešavalo se da on uzme dete, a da ga ostavi svojoj majci da ga čuva i da uopšte ne provede vreme sa njim. Jednom se dogodilo da je dete imalo temperaturu i da ga on nije odveo kod lekara, nego ga je ostavio babi da brine o njemu.

Zbog loših odnosa roditelja i komunikacije koja je bila otežana, sud je prvo 2014. doneo jednu privremenu meru, a potom 2015. i drugu, kojom se uređuje viđanje oca i sina do okončanja postupka.

U maju 2015. sud, na osnovu mišljenja CSR, donosi odluku da ga otac može viđati svakog vikenda – od petka popodne do subote uveče i jedan dan po tri sata u toku nedelje. I sve je funkcionisalo jedno vreme, dečak je odlazio kod oca čak i u terminima van presude.

Onda je Maja, kao i vaspitačice u vrtiću, primetila da se dečakovo ponašanje, nakon poseta ocu, ali i boravka u vrtiću, vidno menja. Dete je počelo da mokri u krevet i danju i noću, često je bio uplakan i neraspoložen. Tada Maja od vaspitačica saznaje da je dečak rekao „da tata bije baku“.

Istovremeno, vaspitačice prijavljuju da otac dolazi u vrtić i stoji pored ograde, doziva dete, dečak se rasplače, onda mu on priđe, kaže da ne sme da kaže vaspitačicama da je on bio, i da će ga on spasti.

Kada ih je jednom oboje napao ispred vrtića, Maja ga prijavljuje policiji i podnosi protiv njega krivičnu prijavu.

Međutim, očevo bezobzirno ponašanje i psihičko maltrertiranje ne prestaju. O svemu tome Maja uredno obaveštava voditelja slučaja u CSR po čijem uputu počinje da odvodi dete kod psihijatra.

U izveštaju specijaliste stoji da je dečak natprosečno inteligentan, ali da je zbog okolnosti u kojima odrasta, a radi sprečavanja ozbiljnijeg poremećaja ponašanja, neophodno eliminisati negativne modele u njegovom okruženju. Uprkos tome što mu je određena terapija lekovima, otac smatra da oni dečaku nisu potrebni i ne želi da mu ih daje kada čuva dete.

Prilikom odlazaka kod oca dečakovo ponašanje se svaki put menja na gore. Naime, otac na njega vrši veliki uticaj, instruiše ga protiv majke. Po povratku sa viđenja, dečak dobija napade besa prema majci koje ona ne može da smiri i izgovara reči koje definitivno nisu primerene detetu njegovog uzrasta.

Maja i o tome obaveštava CSR, koji ne reaguje. Zbog nemilih scena koje se dešavaju, ali i straha da bi detetu psihičko stanje moglo da se pogorša, Maja je zatražila izmenu modela viđanja. Tražila je viđanje u kontrolisanim uslovima u prostorijama CSR i taj postupak je još u toku jer sud još nije dobio mišljenje CSR.

Iako Majin slučaj vode već skoro pet godina i nebrojeno puta su videli i razgovarali i sa njom i sa detetom, još nisu napisali mišljenje.

Kada je ekipa emisije “Život priča“ pozvala CSR u Nišu i zatražili izjavu, odmah su pristali želeći, kako su rekli, da se čuje i njihova strana, a ne da budu optuženi bez mogućnosti da se brane. Direktor CSR u Nišu Zoran Jović izneo je brojne detalje slučaja obe majke – Maje Mladenović i Danijele Nikolić, koja ima starije dete sa istim čovekom. Direktor je otvoreno izneo sumnju u dobre namere majki, ali na kraju ipak nije želeo da te svoje opservacije iznese i pred kamerom.

Sin druge žene, Danijele Nikolić, koji ima istog oca kao i Majino dete, sada ima osam i po godina. Potpuno je svestan situacije u kojoj se nalazi i vrlo jasno stavlja do znanja šta mu se dopada, a šta ne. Njegova mama Danijela već godinama vodi bitku ne samo s njegovim ocem, nego i sa institucijama.

Danijela počinje priču time da je tek naknadno saznala da kada se Maja uveliko žalila da nasilničko ponašanje oca njenog deteta i kada ga je već napustila, da je taj period CZR prvoj ženi, predstavljao kao harmonične odnose u porodici.

Obe majke imaju isti problem sa ocem koji se ne bavi ni sa jednim ni sa drugim detetom. Danijela tvrdi da otac njenog deteta, koji je zlostavljao Maju, zlostavlja i njeno dete, da viče , udara o sto i da mu ne da obrok. Obe majke tvrde da je njegova želja da spoji sinove u zajedničkom viđanju i odluka CSR da mu u toj želji izađe u susret pogrešna, s obzirom na to da on nema iskustva u vaspitanju dece, a da je situacija među dvojicom dečaka veoma delikatna. Njih dve takođe tvrde da je time samo učinjena medveđa usluga deci, koja umesto da se zbliže ustvari se udaljavaju, jer on ne ume ni sa jednim ni sa drugim.