Znamo odakle je donesen otrov za Praljka, Karadžić nije pio koka-kolu, a Šešelja su hteli da se reše!

Prenosimo deo intervjua:

Imali ste problema, konkretno s ljudima iz najbližeg Karadžićeva okruženja. Misli se na Todora Dutinu i pretnje upućene vama.

Meni je 1993. zabranjen rad. Dutina je govorio francuski zato što je živeo u Francuskoj i bio lektor na nekom francuskom univerzitetu. I uvek je on brifirao francuske novinare još u vreme referenduma u "Holiday Inu" u Sarajevu, dok je istovremeno držao motorolu i organizovao barikade u Sarajevu, što se nije krilo, kao ni pištolj koji je nosio. Zahvaljujući tome što je znao francuski i čitao moje tekstove koji su objavljivani u Francuskoj, dao je zabranu mojeg ulaska u Republiku Srpsku, koju sam ja kršila. Krajem 1993. bio je neki srpski sabor na Jahorini i ja sam došla. Dutina je poludeo kad me je video. Onda me je Karadžićev telohranitelj uzeo za ruku i poveo u 'šetnju' kako bi mi spasio život dok ne nađem kolege s kojima sam došla te napustim Jahorinu i RS.

Tokom agresije uhapsila vas je Vojska Jugoslavije na teritoriju Bosne i Hercegovine. Postoje i dokazi o platnim listama koji potvrđuju učestvovanje Vojske Jugoslavije u ratu u BiH. To Tribunalu takođe nije bilo dovoljno?

Bila sam jako osjetljiva na to pitanje jer sam dobila pritisak kad sam pokrivala rat u BiH zbog članaka koje sam na tu temu pisala, a retko tko drugi je pisao o sudjelovanju Vojske Jugoslavije u ratu u BiH. Imala sam nekoliko članaka na tu temu, čak i jedan koji se ticao sahrane pilota kojega je NATO oborio iznad Bosne. Išla sam na pogreb kako bih dokazala da su pokopani piloti Vojske Jugoslavije. Što je značilo da lete i direktno učestvuje u ratu u Kninskoj krajini i u BiH. Dokazi su bili čvrsti i mogli su da posluže čak i na sudu. Dobila sam odmah pritisak, rekao mi je jedan od francuskih oficira UN-a u Sarajevu kako treba da napustim BiH jer sam u opasnosti. Milošević me je, naprimer, nakon tog članka izbacio iz Srbije. Znala sam da je to osetljivo pitanje i bilo mi je jasno da je to tako dok rat traje, zbog njihovih brojnih diplomatskih kalkulacija i zbog činjenice da nemamo iste nazore, ali mi je bilo nejasno da se to nastavlja reprodukovati u potpuno drugim okolnostima. Nakon završetka rata nije bilo nikakvog razloga da ne dokazuješ da je Milošević bio iza tog rata i da je Srbija učestvovala u tom ratu.

 

Uvek su mi govorili da sam opsednuta Miloševićem i da se on ne nalazi iza svega. Tribunal je pak na kraju dokazao da sam u pravu bila bez obzira na to što Miloševiću nije izrečena presuda. Ali malo je nedostajalo da bude drukčije, u trenutku kad sam stigla u Haag još nije bilo nikakvog predmeta protiv Miloševića. Bilo je to polovinom listopada 2000. godine, iste godine kad je Milošević pao u Srbiji, u Hagu još nije bilo predmeta protiv njega u vezi BiH. Pisanje optužnice načelno nije problem, ona se može napisati i za 15 dana kad imaš sve složeno, ali nije bilo ništa složeno. Luis Arbur je prva podigla optužnicu za Kosovo, ali u tom trenutku još nije bilo ništa za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Onda je nešto započeto za Hrvatsku, ali za BiH doslovno ništa.

Osim onih koji su umrli ne dočekavši presudu, imamo i žive, puštene, neosuđene. Misli se na Vojislava Šešelja. Šta će se desiti s njima?

Nakon što je bio pušten zbog zdravstvenog stanja, proces je nastavljen, ali u međuvremenu je zanemaren, zahvaljujući glavnom sudiji Žanu Klodu Antonetiju, koji je sad predsednik Apelacionog veća i koji je pravio probleme i onda i danas, svesno minirajući rad Tribunala od trenutka kad se pojavio. Šešelj je sudu postao takva glavobolja, taj celi predmet bio je glavobolja, i hteli su se toga rešiti. I kao zatvorenik im je bio problematičan. I u predmetu protiv Šešelja bio je poseban problem pritiska na svedoke, za jednog čoveka znam da je bio godinu dana u kućnom zatvoru kako ne bi svedočio, a bio je odličan svedok. Ili bi dolazili na sud i nisu govorili ništa što je bilo predviđeno, jer optužnicu gradiš na osnovu iskaza, a onda netko dođe i kaže da to nije rekao. Bez obzira na to što bi bilo nezadovoljstva zbog konačne presude, jer je njemu ostavljena neka mogućnost da utječe na svedoke, na više predmeta, u njegovom slučaju baš vidljivo, uz sve te slabosti, da je bio neki drugi sudija, Šešelj bi bio osuđen.

Uz činjenicu da bi sve bilo drukčije da je Slobodan Milošević osuđen, koliko bi se prilike u regiji i ne samo u njoj promenile da su Tuđman i Izetbegović bili procesuirani, da njihova smrt nije sprečila takvu mogućnost?

Što se njih dvojice tiče, nikad nije bilo ni planirano da oni budu procesuirani. Javnost ima stavove o tome na osnovu izjava pojedinaca iz Suda. Međutim, mislim da čak postoji i službeni dokument o Izetbegoviću u kojem se Sud izjasnio kako odbija tu inicijativu. Mislim da je to bilo pre nego što sam došla u Tribunal. Ali se sud izjasnio da je razmotrio slučaj, ali da nema osnova za optužnicu. I s Tuđmanom je bilo slično.

Da li biste s Gotovinom otišli na ručak?

Kako da ne. Pa Gotovina mi je preko jednog zajedničkog advokata ponudio da dođem na kafu. Mi imamo isto francusko državljanstvo, nisam se uvredila, bio je to elegantan poziv, a prihvatila sam pod jednim uslovom i nisam nikad dobila odgovor. Nikad nije prihvatio moj uslov.

 

Koji je uslov bio?

Posve pošten. Mene ne zanima da mi priča o ratu u bivšoj Jugoslaviji, jer je to radio u svojem predmetu, nego da mi priča o njegovom radu u Francuskoj u Legiji stranaca za francusku državu. Zanimali su me prljavi francuski tajni ratovi. I nisam nikad otišla na kafu. Normalno je da žena daje svoje uslove za odlazak na kafu. Uvek se setim nagradne igre Coca-Cole kad su u zatvaraču boce imali GPS koji bi locirao dobitnika i onda bi mu odmah u kuću doneli nagradu. Svedočila sam situaciji kad je jedna gospođa pitala kako je moguće da ne mogu naći Karadžića kad mogu našu kuću ako dobijemo nagradu.

Kako je po vama moguće da se on u 21. veku, uz mogućnost lociranja ljudi putem zatvarača od boce, toliko dugo skrivao

Možda nikad nije pio Coca-Colu, pio je nešto drugo.

Da je poživeo, za šta bi Milošević bio osuđen?

I za agresiju na Bosnu i Hercegovinu i za genocid, i to bez obzira na sve što se desilo unutar tužilaštva, od odlaganja rada na istrazi pa do pokušaja Džefrija Najsa da ukloni iz optužnice genocid, Sarajevo i Srebrenicu s tačke optužnice i zatim sva svedočenja koja bi dokazala umešanost JNA u ratu u BiH.

Odakle je donesen otrov za Slobodana Praljka?

Zna se da je to učinila ekipa koja je ušla da prisustvuje suđenju jer on nije mogao to u pritvoru da poseduje, što svakako baca sumnju na njegov advokatski tim, eventualno nekoga iz ambasade. Uglavnom nekoga ko je imao pristup Praljku pre ulaska u sudnicu.