Zbog onoga što je Ognjen uradio svi treba da mu se poklone!

Kada je 17. marta na obali ledene Đetinje čuo dozivanje smrtno uplašene majke, ugledavši kako bujica nosi bespomoćnog dečaka, Užičanin Ognjen Damljanović (18) - mladić od vrlina, bio je spreman. Odmah je skočio u bujicu i prigrabivši rukama mališana, zaplivao je do obale držeći glavu deteta iznad površine vode. Nekoliko trenutaka kasnije četvorogodišnji Lazar bio je spasen!

- Kada pomislim šta je moglo da se desi, preplavi me osećanje užasa - rekao je otac malog Lazara, nekoliko časova posle drame na obali Đetinje. - Jedino roditelj suočen sa mogućim gubitkom svog deteta zna za ovaj emotivni ponor. Ognjenu dugujemo bezgraničnu zahvalnost, zbog njega je moj sin živ, zdrav i nasmejan.

Ognjen je čuo dozivanje u pomoć moje supruge. Prethodno je naš stariji sin, u igri bacajući kamičak u reku, upao u vodu. Ognjen je odmah skočio u bujicu izvukavši na obalu mog sina koji se jedva održavao na vodi.

Ognjen tog dana nije ni slutio da će postati heroj Užica. Znao je tek da nikoga ko bi mogao da pomogne u tom trenutku nije bilo u blizini osim njega. I da je bilo, teško bi se usudio da skuči u bujicu. Ognjen je navikao na ledenu planinsku reku i zna njene ćudi. Član užičkog Rusko-srpskog kluba, plivao je u ledenoj Đetinji za Časni krst.

- Bacio sam ranac i skočio u Đetinju - priseća se Ognjen, maturant užičke Ekonomske škole. - Prihvatio sam dečaka, plivao sam nogama, jer nisam mogao da dohvatim dno, iako mi se u prvi mah činilo da je reka plitka. Sve se na kraju završilo na najbolji način, jedan stariji gospodin je pomogao, prihvatio je Lazara na obali. Dečak se i sam borio da ne potone. Bio je hrabar, a zaplakao je tek kada se na obali našao u zagrljaju svoje majke.

Priznanje

Ognjenu Damljanoviću je za veličanstven podvig dodeljena Nagrada grada Užica. Njegov hrabri poduhvat dugo će pamtiće i Užičani koji dobro poznaju ćudi Đetinje!