Zatvaramo knjižare, otvaramo pekare!

Istraživali smo da li je malo interesovanje čitalaca ili su Sombor, Apatin, Ivanjica, Lučani, Leskovac, Vlasotince, Medveđa, Dimitrovgrad, Vrbas, Ćuprija, Paraćin, Bor, ... bez knjižare iz nekog drugog razloga…

Iako su neki mediji objavili da u Somboru ne postoji mesto gde se mogu kupiti aktuelni naslovi, mi smo došli do Josipa Slako iz knjižare “Lilas” koji tvrdi da imaju jako dobru ponudu i pozvao nas da se uverimo u to:

- Naša knjižara već godinama odlično funkcioniše u Somboru. Mi jesmo knjižara, ali imamo i neke druge proizvode, širu ponudu za potrošače. Imamo mnogo izdavača, radimo sa najvećim izdavačkim kućama i u našoj knjižari se može naći većina najnovijih izdanja. Čini mi se da je u poslednje vreme veća potražnja za knjigama, ali bih voleo da se poradi na tome da srednjoškolci steknu naviku čitanja – kaže Josip i dodaje da internet staje na put štampanim izdanjima:

- Omladina sve manje čita, zato što se i obavezna školska literatura može naći na internetu u skraćenoj verziji. Inače, najviše se čitaju bestseleri i knjige koje dobijaju nagrade, dosta se traže naslovi koji su dobili “Ninovu nagradu”.

Oni koji vole da čitaju i kupuju knjige, mogu ih naći i u Leskovcu. Porazgovarali smo sa Ivanom Stošićem, iz kafe-knjižare “Stošić” koliko je interesovanje u njihovom gradu:

- Mi nismo klasična knjižara, već kafe-knjižara. Kod nas ljudi mogu da sednu, popiju piće i pogledaju šta imamo u ponudi. Dobro smo snadbeveni, imamo oko 13.000 naslova svih većih izdavača iz Srbije – tvrdi Ivan i dodaje da žene najviše čitaju:

- Veća je ponuda, nego potražnja. Najviše čitaju žene i stariji ljudi. Leti je potražnja veća zbog prodaje školskih udžbenika, a ovako se najviše traže beletristika i psihologija.

Ipak, oni koji žive u Vlasotincu, Medveđi i Lebanu, do knjiga mogu doći samo ako odu do Leskovca. Porazgovarali smo sa Sašom Todorovićem, šefom kabineta predsednika optine Lebane zašto u njihovoj opštini, koja ima oko 25.000 stanovnika, nema knjižare:

- Nedavno nam je u poseti bio ministar Vladan Vukosavljević. Procenio je da je našoj opštini potrebna knjižara i Lebane će je u doglednom periodu dobiti. Predali smo svu potrebnu dokumentaciju i sada se ministarstvo bavi tehničkim stvarima i u toku je njihov dogovor sa izdavačima.

Pošto zaista nismo našli kontakt ni jedne knjižare iz Dimitrovgrada, uverili smo se, a to nam je i potvrdila Jasminka Mančev iz gradske biblioteke "Detko Petrov", da u ovom gradu ne postoji knjižara:

- Zaista nemamo ni jednu knjižaru, knjige se mogu kupiti jedino na kioscima. Oni koji vole da čitaju, koriste biblioteku, jer tu imaju većinu željenih izdanja. Knige se uglavnom kupuju samo kao poklon. Pošto i mi na kioscima kupujemo izdanja koja ne dobijamo, od prodavačice često čujemo: “Knjige su požutele od stajanja”.

Ceo pirotski okrug ima samo jednu knjižaru u centru Pirota. Mesto za kupovinu knjige nemaju ni opštine Babušnica, ni Bela palanka.

U Boru se knjige skoro i ne čitaju:

- Mi u knjižari imamo školska izdanja i sve što je potrebno za decu predškolskog i školskog uzrasta. Ljudi nemaju para da kupuju knjige, pa čitaju uglavnom u biblioteci - rekla nam je D. T. iz knjižare “Aska i vuk”.

U Ivanjici, Arilju i Lučanima se nešto malo ljubavnih romana i bestselera, prodaje u prodavnicama školskog pribora. Ukoliko neko želi da pročita ozbiljno štivo, to može učiniti isključivo u biblioteci.

Jasna Radojičić iz knjižare “Novi dani” u Ivanjici kaže da je ponuda mala, zato što ni čitaoci nisu zainteresovani:

- Zainteresovanost ljudi je veoma mala, bar u našem kraju. Više čitaju penzioneri, nego ljudi srednjih godina i omladina. Najviše se traže ljubavni romani, a omladina koja čita voli psihološku i filozofsku literaturu. Imali smo brojna izdanja, a sada smo jako loše snadbeveni, jer nam je račun blokiran i nismo u mogućnosti da nabavljamo knjige.

Zanimljivo je napomenuti da je Ivanjica davnih sedamdesetih imala knjižaru sa bogatim izborom knjiga iz svih oblasti. Sada je na tom mestu pekara.