Zaboravite na čipseve, čokolade , pomfrit i prženu hranu! Novi zakon menja sve!

 

Evropska unija donela je zakonsko ograničenje za nivoe veštačkih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima u svim državama članicama. Njihova maksimalna količina, od aprila 2021. godine, u industrijskoj hrani biće dva grama na 100 grama masti. Kako se navodi, reč je o vrsti nezasićenih masnih kiselina koja je izuzetno štetna za zdravlje, posebno za kardiovaskularni sistem.

Njihova upotreba je veoma rasprostranjena jer su jeftine i dugotrajne, a transmasne kiseline najčešće se u velikim količinama nalaze u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, keksu, čokoladi, imitacijama sira i margarinima, ali i u polugotovoj i prženoj brzoj hrani i pekarskim proizvodima. Jedna od zaslužnih za uvođenje ovih rigoroznijih propisa je Biljana Borzan, članica odbora za zaštitu životne sredine, javno zdravlje i sigurnost hrane Evropskog parlamenta. Ona je godinama lobirala i za izjednačavanje kvaliteta hrane za istočno i zapadno tržište u Evropi.

– Za zakonsko ograničenje transmasti zalažem se već dugo i zadovoljna sam ovom odlukom. Proizvođači i uvoznici hrane imaju još godinu i po dana da se pripreme za nova pravila. Za Hrvatsku je ovo odlična vest jer se četvrtina svih smrtnih slučajeva pripisuje rizicima povezanima s ishranom. Naši građani znatno više od proseka EU umiru od bolesti srca, raka, moždanog udara i dijabetesa, što su bolesti koje se povezuju s prekomernim unosom transmasti – rekla je dr Biljana Borzan, citirajući podatke iz nedavno objavljenog izveštaja o stanju zdravlja i zdravstva u EU, gde je u proseku oko 15 odsto odraslih osoba gojazno.

S viškom kilograma se sve više bore i deca i mladi i zbog toga je, kako se navodi, potrebno mnogo više raditi na preventivi, što podrazumeva i nametanje zahteva prehrambenoj industriji. Države članice EU, poput Danske, Mađarske, Austrije i Slovenije, već su donele zakonsko ograničenje o udelu transmasti, a Evropski parlament je još 2016. usvojio rezoluciju kojom podržava takve mere. Danska se s ovim problemom suočila još 2003. i posle samo tri godine primene propisa broj smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti počeo je da opada. U poslednjih deset godina ta zemlja ima najveći pad obolelih od srčanih bolesti u EU.

Tome nije doprinelo samo zakonsko ograničenje, već i kvalitetno sprovedena kampanja kojom je javnost obaveštena o štetnosti hrane s visokim udelom transmasnih kiselina.

– Nažalost, većina građana uopšte i ne zna šta su, odnosno kako na zdravlje deluju transmasti – upozorila je Borzan i istakla da je istraživanje pokazalo kako svega četvrtina ispitanika smatra da imaju negativan efekt na zdravlje, 52 odsto ne zna ili nema stav o ovom pitanju, a najveće razočarenje je to što 22 odsto građana misli da pozitivno utiču na zdravlje. U Srbiji ovakva ograničenja ne postoje, mada je bilo najava da bi inicijativu, u interesu javnog zdravlja, mogao da pokrene Savet za bezbednost hrane. Kada je reč o okruženju, u aprilu ove godine iste standarde koji se sada uvode u celoj Uniji uvela je i Slovenija, ali je ta zemlja otišla korak dalje, s obzirom na to da se ograničenje odnosi ne samo na prehrambene proizvode koji se nalaze u prodaji nego i na pakovanu hranu, koja u originalnoj ambalaži završava na prodajnim policama, kao i na hranu u restoranima. Stručnjaci napominju da su masti sastavni deo pravilne ishrane da utiču na očuvanje zdravlja i da ih nikako ne treba izbacivati iz ishrane, ali da je važno razlikovati dobre i loše masnoće, u koje spadaju one s transmasnim kiselinama. One, uglavnom, nastaju pri preradi biljnih ulja u čvrste masti (kao margarin) ili na visokim temperaturama kada se hrana prži. Proizvodima daju čvrstu strukturu i bolji ukus, zbog čega prehrambena industrija ima interes da ih upotrebljava.