Vaše omiljene namirnice kriju opasne sastojke! Postoji jednostavan način da to proverite sledeći put kad odete u kupovinu

Takvih hemikalija ima gotovo svim predmetima koje svakodnevno upotrebljavamo – u plastičnim igračkama, kuhinjskom posuđu, nameštaju, tepisima, kablovima, PVC garderobi. Osvešćivanju kupaca mogla bi da pomogne juče predstavljena aplikacija za mobilne telefone „Scan4Chem”, preko koje će korisnici moći da saznaju da li roba na rafovima sadrži neku od 201 supstance koje izazivaju zabrinutost po kriterijumima EU.

Ova aplikacija je već dostupna za korišćenje, a deo je projekta koji u Srbiji sprovodi Alternativa za bezbednije hemikalije (Alhem), uz još 20 evropskih organizacija koje predvodi Državna agencija za životnu svojinu Nemačke. Ova organizacija okuplja hemičare i stručnjake koji imaju iskustva sa upravljanjem opasnim hemikalijama.

Supstance koje izazivaju zabrinutost inače se mogu naći u proizvodima za svakodnevnu upotrebu, koncentracija im je ograničena na 0,1 procenat, a njihov uticaj na zdravlje može biti kancerogen, mutagen i toksičan za reprodukciju, naglašeno je na predstavljanju.

Na koji način će ova aplikacija biti od koristi potrošačima? Kako su objasnili u ovoj organizaciji, bitno je da korisnici što češće skeniraju barkod proizvoda (ili unošenjem podataka dostupnih na deklaraciji) i na taj način pošalju snabdevaču ili proizvođaču upit o tome da li sadrži neku od opasnih hemikalija. Prema Zakonu o hemikalijama, koji je već devet godina na snazi u Srbiji, snabdevač je dužan da na taj zahtev odgovori u roku od 30 dana. Potrošač, prema odredbama Člana 27. Zakona o hemikalijama, ima pravo na informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodu ukoliko je njihova koncentracija iznad 0,1 odsto. Masovno korišćenje ove aplikacije, osim dobijanja informacije o robi koja se kupuje, trebalo bi da stvori i veliku bazu podataka o sastavu proizvoda različitih kompanija. Ali niko ne očekuje da će to ići lako. Zato je i potrebno da se stvara pritisak na kompanije kako bi one vremenom shvatile da je jednostavnije da same izlaze s podacima o sastavu proizvoda i smanje upotrebu štetnih supstanci i zamene ih bezbednijim alternativama. Aplikacija se istovremeno pojavljuje na 13 jezika, od kojih je Srbija jedina zemlja van EU koja je uključena u ovaj projekat za ostvarivanje prava građana koji imaju pravo da bi biraju zdravu robu kada kupuju.

U ovoj organizaciji kažu da se sve ovo odnosi na hemikalije za koje je dokazano da imaju štetno dejstvo i koje su ušle u proceduru za zabranu. Taj postupak traje dugo, ali u tom vremenu potrošač ima, po propisima, pravo da zna gde su te supstance prisutne.

Prema onlajn istraživanju sa početka ove godine, 90 odsto ispitanika je svesno problema, a različiti stepeni zabrinutosti postoje kod ukupno 72 odsto. Polovina anketiranih odgovorila je da ne zna koji proizvodi mogu biti rizični i zašto, a više od 80 odsto se izjasnilo da bi koristili aplikaciju kako bi saznali da li proizvodi sadrže supstance koje izazivaju zabrinutost.