Uzeli su kredit, dobili četiri bebe, a onda je ona izgubila posao i život im je postao PAKAO!

 

Venčanje, kupovina novog doma, useljenje… Mnogo srećnih momenata imala je porodica Kosanović iz Beograda, sve do trenutka kad je supruga Sarita ostala bez posla, a rata kredita sa prvobitnih oko 28.000 dinara skočila na 60.000

Porodica Kosanović našla se u situaciji da polako sklizne u masu od 73,43 milijarde dinara, kolika je ukupna suma “teško naplativih kredita” (NPL) stanovništva, uz rizik da im banka, zbog neplaćanja rata, aktivira hipoteku, odnosno oduzme nekretninu.

Prema podacima Narodne banke Srbije, svaki peti kredit u ukupnim plasmanima banaka je problematičan, a njihovo učešće iznosi 20,22 odsto.

U apsolutnom iznosu to je oko 404 milijarde dinara ukupno, koje će banke teško naplatiti.

Udeo problematičnih kredita preduzeća je veći i iznosi 20,88 odsto, dok je udeo problematičnih kredita građana u ukupnim 10,34 odsto.

Poznavaoci tvrde da, kada je reč o građanima, oni su najviše u takav problem upadali jer su ostajali bez posla, ili su im primanja značajno smanjena.

Situacija je trenutno takva da od oko 20.000 onih koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, veliki deo njih na ivici je da, baš kao i Kosanovići, postane deo ove sumorne statistike.

– Uzela sam kredit 2006. godine kad smo se suprug i ja uzeli. Ostala sam u drugom stanju, jednom, drugi put, treći put smo dobili i blizance… Deset godina plaćamo kredit u francima. Ali, dok smo u početku plaćali ratu 28.000 dinara, ona je sada nešto manja od 60.000, a pre intervencije je bila veća – priča Sarita Tanjugu objašnjavajući da joj je rata varirala od 400 do 500 evra mesečno.

– Ja sam u martu ove godine ostala bez posla, a jedna plata za nas i četvoro dece, s kreditom za stan…teško je – priča Sarita koja je, pre nego što je ostala bez posla, bila na rukovodećoj poziciji HR sektora u jednoj multinacionalnoj komaniji, diplomirala je na Filozofskom fakultetu, a njen suprug na Saobraćajnom.

Prema njenim rečima, za ovih nekoliko meseci koliko aktivno traži posao, čini joj se da ga je nemoguće naći, a ideja da sa jednom platom izdrže sve mesečne izdatke, čini se još više nemogućom.

Predsednik Udruženja potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović rekao je Tanjugu da takvi slučajevi, poput Kosanovića, koji su uzeli kredit u švajcarcima, po statistici koju prati to udruženje, imaju najviše šanse da postanu NPL i snose posledice toga.

On objašnjava da postoje tri vrste dužnika po osnovu stambenih kredita, koji imaju problema – oni koji su se zadužili u francima, valuti koja je ojačala u odnosu na evro, oni koji su se zadužili u evrima a kojima je zbog kursnih razlika rata takođe veća, i, na kraju, oni koji su sticajem okolnosti ostali bez posla.

– Kod onih koji imaju kredite u švajcarcima došlo je do povećanja mesečne obaveze za 2,5 puta u odnosu na vreme kada su uzimali kredit – rekao je Gavrilović, precizirajući da je reč o poslednjih desetak godina.

– To znači da je jedna rata gotovo jednaka iznosima plata u toj porodici, pa ne ostaje ništa ili vrlo malo za komunalije, hranu, odeću – ističe on.

Govoreći o građanima koji su se zadužili u evrima, Gavrilović kaže da je kod njih u poslednjih 7-8 godina, za stambene evro kredite, došlo do povećanja rate za oko 30 odsto, dok, primetio je, plate u dinarima stagniraju manje više na istom nivou.

– Ako dođe još do gubitka posla, to je dodatna otežavajuća okolnost – konstatovao je dodajući da se u statistički NPL ulazi na dva načina – usled povećanja mesečne rate ili smanjivanja primanja, što, u oba slučaja, dovodi do nemogućnosti redovne otplate kredita.