"MANJI SU, ALI OPASNIJI" U Srbiji se pojavila nova vrsta raka, uništava sve pred sobom: Poslednja smo generacija zbog njega!

Invazivne vrste rakova uništavaju riblji fond tolikom brzinom da ako ništa ne preoduzmemo u skorije vreme, biolozi upozoravaju kako će nam reke ostati bez riba.

Prodavnica, pijaca
Prodavnica, pijaca, Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Pecaroši zajedno sa bilozima i ljubiteljima prirode već nekoliko godina upozoravaju kako je moguće da smo mi poslednja generacija koja jede ribu ulovljenu iz reke. Svaki drugi ulov na štapu im je rak i to ne naš domaći, nego američki.

Zagađenje koje čini čovek pre svega kanalizacionim i industrijskim vodama sa jedne strane uradilo je svoje, ali drugi deo slagalice uništenja života riba i autohtonih vrsta rakova čini invazivna vrsta američkog raka koja se proširila po našim rekama, pre svega u Vojvodini na Dunavu, Tisi i Savi.

Kod nas ovom problemu uopšte ne posvećuje pažnja, no procenjuje se da američki rak pojede godišnje oko 150 tona ikre i mlađi što je dovoljno da se čitava Srbija prehrani za tih 12 meseci. Kako su otporni na račiju kugu ali ju prenose autohtonim vrstama, te su mnogi jači i otporniji, uništili su većinu domaćih rakova.

- Razlika između štetnog i običnog raka je u tome što su invazivni manji, oklop im je snažniji, veoma su opasni. Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu. U Evropi se procenjuje da godišnje u Dunavu u čitavom toku, invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi tako da to u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav - rekao je Nenad Pešut, osnivač Udruženja Rečni rakovi iz Inđije.

Rusija, ribolov
Rusija, ribolov, Foto: Tanjug/AP

Ovo udruženje zbog izučavanja počelo je da lovi invazivnu vrstu, sarađuju sa fakultetima i mnogim domaćim i stranim organizacijama za očuvanje prirode, cilj je da se prvo u Srbiji shvati koliko su reke zapravo ugrožene te da se krene u borbu za njihov spas.

Invazivni rakovi (Faxonius limosus) pušteni su evropske reke prvi put 1890. godine u Nemačkoj, tada se nije znalo da su otporni na račiju kugu, da će u budućnosti zagospodariti rekama i postati jedan o najvećih problema. U Srbiji za sada postoji jedna vrsta američkog raka, dok u Nemačkoj čak pet.

Ipak u celoj Evropi se bore da vrate autohtone vrste rakova koje uzgajaju i ubacuju u reke, dok invazine vrste izlovljavaju. Kod nas se po tom pitanju još ništa ne dešava. Domaći rakovi su zaštićeni tokom cele godine, izlovljavanje rečnog i barskog raka je zakonom zabranjeno. Međutim lov na invanzivne vrste još nije zakonom regulisan.

Barbara Vitez viđena u noćnom klubu u Mađarskoj!

AUTOR: Informer/ Alo.rs/ N.M. DATUM I VREME: 08.10.2019. 23:44 "Devojka je pre mesec dana bila u jednom noćnom klubu u Budimpešti, i to u dva navrata. Ljudi su je prepoznali i slikali", tvrdi detektiv Stevan Đokić. Barbara Vitez, Foto: privatna arhiva Barbara Vitez iz Sente, koja je nestala 25. novembra 2016.

- Potrebno je pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama. Zbog toga prvo moramo doneti pravnu regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama - nastavlja Pešut čije je Udruženje i pokretač inicijative za donošenje ovih regulativa.

Pijaca riba kupovina slava
Pijaca riba kupovina slava, Foto: Alo!/Ana Paunković

Naše vrste su se povukle tako na izvorišta i na gornje tokove malih reka i samo ih još na tim lokacijama možemo pronaći.

- O invazivnim rakovima stvarno se malo govori. Oni narušavaju naš lanac ishrane, što preti da poremeti kompletan ekosistem. Jako brzo se razmnožavaju, naučnici iz drugih zemalja su dokazali da kod ovih rakova postoji partenogeneza. Ženka dakle polaže neoplođena jaja i iz njih se izlegu ženke poput klonova, tako se razmnožavaju gotovo geometrijskom progresijom. Nisu indikatori čiste vode jer mogu da žive u veoma zagađenim rekama. Trebalo bi da se osnuju uzgajališta sa našim autohtonim rakovima i da ih vraćamo u reke - izjavio je Dragan Momirov iz Elimira, diplomirani biolog i magistar poljoprivrednih nauka čiji je magistarski rad za temu imao uzgoj dunavskog raka.

BONUS VIDEO:

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi