Kako se saznaje, veliki kompleks se gradi na brdu Guri gat (Crni kamen) iznad Velikog Trnovca na jugu Srbije na zemljištu koje pripada džamiji, nedaleko od mesta Ćazimijeve pogibije, a inicijatori izgradnje kompleksa su porodica i Udruženja ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Nova provokacija Albanaca

Novac za izgradnju kompleksa koji će obuhvatati više hiljada kvadratnih metara je donacija albanske dijaspore, a svečano bi trebalo da bude otvoren 24. maja, kada se navršava dve decenije od Ćazimijeve smrti.

U Velikom Trnovcu već postoji soba - muzej u okviru lokalnog stadiona posvećena Ćazimiju, a grob se nalazi na mestu njegove pogibije, gde se na godišnjicu pogibije okupljaju bivši pripadnici terorističke OVPMB u okviru manifestacije „Dani kapetana Lešija“, koja traje tri dana.

Nenad Mitrović, odbornik u SO Bujanovac i narodni poslanik u Skupštini Srbije, kaže da je izgradnja ovog kompleksa smišljena provokacija Albanca sa juga Srbije koja ima za cilj podizanje tenzija.

„Mislim da su to ljudi koji su još u prošlosti i mislim da je pametnije da pozovu svoje sugrađane da se vakcinišu, a ne da se bave ovakvim stvarima koje nas razdvajaju“, kaže sagovornik Sputnjika.

"Moraće da poštuju zakon"

Mitrović kaže da nije upućen u to da li je Opština Bujanovac ili MZ Veliki Trnovac ili bilo ko drugi izdao dozvolu za izgradnju ovog kompleksa iako se po Bujanovcu priča da je navodno sve regularno.

„To ćemo u narednom periodu tek da vidimo. Ako ta dozvola postoji, ko ju je izdao. Sumnjam da ona postoji, a svakako mi imamo i zakon koji reguliše izgradnju memorijalnih kompleksa i shodno tom zakonu moraće i oni da se ponašaju“, navodi Mitrović.

Prema važećem Zakonu, jedino država može da da odobrenje za izgradnju bilo kakvog kompleksa, što znači da ni dozvola Opštine ni Mesne zajednice nije važeći dokument.

Mitrović, takođe podseća da su Srbi zbog toga što su se Albanci bunili premestili 2013. spomenik poginulim policajcima i građanima tokom sukoba na jugu Srbije 2001. godine iz mešovitog mesta gde je bio podignut u čisto srpsku sredinu.

Inače, paralelno sa izgradnjom ovog kompleksa gradi se i put koji vodi iz centra Velikog Trnovca do budućeg memorijalnog centra. U njemu će biti smeštene sve lične stvari kao i džip u kome je Ridvan Ćazimi upucan tokom sukoba sa policijom 2001. godine, a čiji se deo trenutno nalaze u sobi - muzeju.

Nadležni (ne)obavešteni

Portal „Bujanovačke vesti“ koji je prvi i objavio ovu vest razgovarao je i sa Mustafom Ališanijem, predsednikom Mesne zajednice Veliki Trnovac, koji je prvo negirao gradnju mauzoleja, a onda rekao da Mesna zajednica „ne gradi ništa“, i da on kao predsednik MZ ne može da zna za sve što se gradi u selu“.

U kabinetu predsednika Opštine Bujanovac Nagipa Arifija Sputnjiku je rečeno da je trenutno na službenom putu u Albaniji.

Inače, Ridvan Ćazimi bio je jedan od lokalnih komandanata OVPMB i borac OVK pod direktnom komandom Adema Jašarija, čiju je sliku u vreme sukoba na jugu Srbije držao u svom štabu u Končulju, nedaleko od Bujanovca. Uz Šefketa Muslijua, Muhameda Džemajlija i Mustafu Šaćirija komandovao je OVPMB 1999−2001. godine, učestvovao u mnogim terorističkim napadima i bio šef pregovaračke delegacije OVPMB u svim razgovorima.

Bio je zadužen za sektor Centar OVPMB koji je obuhvatao sela Breznicu, Mali i Veliki Trnovac, Dobrosin, Končulj i Lučane (zona oko regionalnog puta Bujanovac - Gnjilane). Komanda njegovog sektora je bila u selu Veliki Trnovac. Komandovao je grupom od 600 do 700 terorista (112. brigada) koja se dovodi u vezu sa najviše terorističkih napada tokom sukoba na jugu Srbije.

Od krojača do koljača

Pred kraj sukoba najavio je da će poslednji predati oružje, ali da će ga ipak predati. Tada je upozorio i da će OVPMB žestoko odgovoriti na svaku provokaciju od strane srpskih snaga prilikom ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti.

U okviru plana za povratak Vojske Jugoslavije u Kopnenu zonu bezbednosti, komandanti OVPMB Šefket Musliju, Ridvan Ćazimi Leši i Mustafa Šaćiri su 21. maja u Končulju, u prisustvu Šona Salivena, šefa kancelarije NATO-a za Jugoslaviju, potpisali sporazum o mirnoj demobilizaciji OVPMB.

Prema tom sporazumu, VJ je trebalo da uđe u sektor B Kopnene zone bezbednosti do 31. maja 2001. godine. Ćazimi je poginuo tri dana nakon toga, 24. maja 2001. godine, tokom sukoba OVPMB i Združenih snaga bezbednosti na brdu Guri gat (Crni kamen) kod Velikog Trnovca. Ćazimi je inače pre rata bio krojač…