U ponoć pogledajte u nebo i zamislite želju, Bog čuje naše molitve, sve se ostvaruje!

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Preobraženje.

Preobraženje Gospodnje se slavi kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Tog dana se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Veruje se da na Preobraženje Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog “pribraznuva” (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.

 

Nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje.

 

U Srbiji je veliki broj pravoslavnih hramova posvećen ovom prazniku, a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. Poznat je i književni opis praznovanja JakovaIgnjatovića koji je dočarao proslavu u slavnoj Sent Andreji gde se i danas Srbi iz Mađarske masovno okupljaju na Preobraženje.

Bonus video: Vernici strahuju: Ako danas udari grom, to Sveti Ilija isteruje đavola!