"Milo Đukanović prodao dušu đavolu, ostavio narod gladan" (VIDEO)

Alo.rs/V.Đ.

Vesti

2020-08-11 15:45:59

Znam da je ovo velika golgota kroz koju prolazimo, ali nije neophodno da je prolazimo na ovakav način!

Tamara Nikezić, Foto: Alo.rs/V.Đ.

- Da li gospodin Milo Đukanović mora da proda dušu đavolu? Predsednik Crne Gore je to uradio i žrtvovao je svoj narod. S kojim pravom? Ko mu je dao pravo da uradi sve ovo? Ko mu je dao pravo i da ostavi ljude bez turizma u ovoj sezoni? Od čega će ti ljudi da žive i školuju decu? Mislim da ne moramo svi da prodamo dušu đavolu. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je pristao na tu vrstu dila, verovatno iz samo njemu poznatih razloga. U to neću da ulazim, ali smatram da je imprerativ svakog čoveka da sačuva elementarno dostojanstvo, versko dostojanstvo i nacionalnu pripadnost. Čovek bez identiteta apsolutno nije čovek - priča za Alo.rs operska pevačica Tamara Nikezić.

Ova solistkinja ansambla Opere Narodnog pozorišta u Beogradu je ogorčena, jer joj je onemogućeno da ode u Crnu Goru na šestomesečni parastos svome ocu Novu Nikeziću na barskom groblju. Kako ističe i danas joj vlast u Crnoj Gori ne dopušta da poseti majku Slobodanku Cacu u Baru.

- Potičem iz porodice Mitra Pavića Nova Nikezića, poreklom iz Kuča, od čuvenog Marka Miljanova koji se u svojoj poznoj životnoj dobi opismenio i širio srpsku reč. Ako uzmemo Njegoša koji je najveći srpski mislilac i duhovnik Crne Gore, posle njega je to bio Marko Miljanov. Kuči kao pleme je uvek bilo srpsko, prosrpski orijentisano. U Kuče albanska noga nikada nije kročila, ni u jednom ratu nije mogla da ga osvoji - priča Tamara Nikezić.

Naša sagovornica dodaje da je skoro obeleženo sto godina od Mojkovačke bitke pod vođstvom serdara Janka Vukotića, u kojoj je Crna Gora izašla kao pobednik. U tome joj je kao i uvek, kako Nikezićeva ističe, pomagala srpska vojska, jer Crna Gora nikada nije imala vojni potencijal i kapacitet da bi svoju državu branila teritorijalno. Pošto je Mojkovačka bitka izvedena na Božić, a branioci nisu imali ni adekvatnu obuću i uniforme, nosili su svoju odeću.

- U Prvom balkanskom ratu bila je Bitka na Skadru u kojoj su od mog pokojnog đeda po ocu Pavića Nikezića, poginula dva rođena brata. Moj đed Pavić Nikezić je bio u Komitama i sedam godina sa kraljem Nikolom u Italiji. Ujčevina moga oca je od Mićkovića, od kojih je jedan za srpski narod založio svoj život u Gospiću - priča ova ponosna umetnica.

Tamara Nikezić je šokirana što je jedan crnogorski portal pre desetak dana naveo kako je Sveti episkop Nikolaj podržavao i zagovarao Hitlerovu ideologiju.

- Da li je logično da jedan duhovnik Sveti episkop Nikolaj, koji je bio u nacističkom zarobljeništvu u Dahau, a pritom po svetu širio duhovnost srpskog naroda, te u Londonu pred 10.000 ljudi držao besedu, podržava ideologiju najvećeg naciste u istoriji jedne civilizacije? To je moje prvo pitanje za Crnogorce, jer je to bilo na njihovom portalu. Moj deda po majci, Gočki vojvoda Bogdan Gordić, čuvao je Svetog episkopa Nikolaja u manastiru Ljubostinja, od 1941. do početka 1943, dok ih nisu razdvojili poslavši episkopa Nikolaja u logor u Dahau, a mog dedu Bogdana Gordića u zarobljeništvo u Nemačku - priča Tamara Nikezić.

Pročitajte:

Ova umetnica ističe da ne želi da ulazi u politiku, jer, kako kaže, nije političar, već umetnik, pa se ne bavi, ni spoljnom, ni unutrašnjom politikom, kako Srbije, tako i Crne Gore, već samo iznesi činjenice.

- Te činjenice potvrđuju da sve što se danas dešava, i što naši vladari pokušavaju da nam dokažu, ko god oni bili, i kako god se zvali, naša istorija ne može da se potre. A, naša istorija kaže da smo mi jedan narod, takvi smo bili i u svim ratovima - kaže Tamara Nikezić.

Sagovornica ističe da je njen slavni deda Bogdan Gordić zbog svojih junačkih podviga dobio Orden vojvode Vuka, dve Karađorđeve zvezde i Zlatno pero kralja Aleksandra.

- Zlatno pero je dao albanskoj vojsci da bi za uzvrat dobio beli luk kako bi njegova vojska mogla da preživi i da pređe Albaniju. Dakle, moj deda Bogdan Gordić se borio za srpski narod, da bi mi živeli i hodali na ovoj zemlji - kaže Tamara Nikezić.

Crna Gora nikada nije imala autokefalnu crkvu

Tamara Nikezić postavlja niz pitanja, nije joj, kako kaže jasno da nismo naučili lekcije iz prošlosti, dok smo petsto godina bili pod Turcima, pa ponavljamo greške. Kada je reč o crkvi, satanizaciji SPC, uverena je da tu ima uticaj spoljna politika.

- Ne mogu da verujem da Milo Đukanović, koji je rođen u Crnoj Gori, može odjednom da ima ovakav antagonizam prema srpstvu i svemu što je srpsko. Crna Gora nikada nije imala autokefalnu crkvu, nikad drugu crkvu do SPC. Kanonsku autokefalnost, da kažem, verifikuje vaseljensi patrijarh. Autokefalna crkva ne postoji u Crnoj Gori, a Dedeićeva je osnovana 1993. godine, a 2000. registrovana i to u policiji. Koliko mi je poznato samo se kola registruju u policiji. Moje sledeće pitanje je čemu ta zbivanja sa SPC i čemu razdor između naroda koji je isti, potpuno identičan... Ovih dana smo se podsetili na hrvatsku „Oluju“ koja se dogodila pre 25 godina. Pamtim reke ljudi koji su napustili svoja ognjišta i dolazili na traktorima bežeći među svoj narod, a taj njihov narod je bio u Crnoj Gori i u Srbiji - priča Nikezićeva.

Ova operska pevačica ističe da je rođena Crnogoraka, da je potomak slavnih predaka, da je završila Barsku gimnaziju, srednju Muzičku školu Vaso Pavić u Podgorici, u Beogradu Fakultet muzičkih umetnosti i solista je Opere Narodnog pozorišta, a da prvi put za 44 godine svog života ne može da ode u svoj rodni Bar, i to na očev i bratovljev grob.

- Tata mi se upokojio pre šest meseci, a nisam mogla da idem u Crnu Goru, već sam parastos dala u Beogradu. Majku ne mogu da vidim, a ona tuguje... Nisam ja sama u takvoj situaciji. Pitam da li postoji šansa da se ovaj problem ikako mirno reši. Prošle godine smo se borili za Crkvu, pa je zasedalo u Venecijaska komisija, stigli smo i do Strazbura. Zar mi nismo dovoljno mudri da to rešimo unutar svoje države? Zašto mora da padne krv, ako to može za stolom da se reši? Niko njima ne umanjuje njihovu nacionalnu pripadnost. Ja sam prva Srpkinja iz Crne Gore, ne poričem svoje crnogorske gene, na njih sam najponosnija, kao i na svoje Kuče, pleme koje se uvek borilo za crnogorski i srpski narod, ali u svojoj duši ne mogu da blagosiljam ovo što se sada radi i način na koji se radi. Ne mogu da razumem da neko inkognito mora da ide u crkvu i da se tako pričešćuje, da nam se satanizuju sveštenici, da se proteruju iz Crne Gore zato što su Srbi, a da im se pritom šalje poruka da će svi Srbi biti proterani iz Crne Gore - priča Tamara Nikezić.

"U policiji se registruju automobili, a ne crkva"

Naša sagovornica ističe da je potpuni apsurd što je takozvana Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) registrovana u policiji!

-U policiji se, koliko znam, registruju samo automobili, a kod nas je registrovana i Dedeićeva crkva. Pritom, svi znamo kakva je prošlost tog Miraša Dedeića. On je raščinjen iz SPC zbog raznih malverzacija i špekulacija. To je, dakle, čovek koji je na čelu nepriznate crnogorske crkve - kaže Tamara Nikezić.

Naša sagovornica ističe da je Crna Gora imala samo Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i da je njen poglavar već trideset godina Amfilohije Radović, koga u Crnoj Gori takođe na razne načine satanizuju. Podseća da su na tronu SPC bili i Sveti Petar Cetinski i Njegoš, te sve vladike crnogorske.

- Potpuna satanizacija je i što su Njegoša izbacili iz udžbenika, a sada hoće da sklone mitropolita Amfilohija, da dokažu da je Crna Gora imala svoju autokefalnost, što nije istina. Na silu hoće da nateraju mitropolita Amfilohija da pristane i prihvati „dil“ sa njima. Oni hoće da Mitoropolija crnogorska postoji ne sto godina unazad nego od sutra, da bi teritorijalno mogli da kažu "sve je ovo naše, svi manastiri su naši". Oni sele Svetog Vasilija Ostroškog kao mladu, te u Trebinje, te u Nikšić... - priča Tamara Nikezić.

Tamara Nikezić, Foto: Alo.rs/V.Đ.

Osim što ne razume takav odnos tamošnjih vlasti prema SPC i Srbima u Crnoj Gori, najviše je, kaže, brine ona stara koja glasi: "Bog nas pušta kako hoćemo, ali ne i dokle hoćemo". Ističe da je odrasla kao vernica, poštujući sve velike pravoslavne praznike i običaje.

- Moj pokojni otac je bio najsrećniji na svetu na Svetog Nikolu. Mojoj mami je uvek pred Uskrs govorio: „Ajde, Caco, molim te, nemoj da ne ofarbaš bar jedno pedeset do sedamdeset jaja da podelimo ovoj đeci u zgradi i oko zgrade". U tom sam duhu porasla, iako sam apsolutno kosmopolitski nastrojena. U školi je pored mene sedela muslimanka, išla sam kod nje na Bajram. Izuzetno poštujem muslimane i njihove praznike. Za razliku od nas, muslimani su vrlo lojalni jedni prema drugima. E, zato su oni tu gde su, a mi smo takođe gde jesmo, objašnjava Tamara Nikezić uverena da nema potrebe za antagonizmom.

Podseća da je Sveti episkop Nikolaj u jednoj od svojih beseda rekao: "Čovek bez Boga je kao jezero bez vode. Čovek bez vere je samo kandidat za čoveka. Čovek bez golgote je samo kandidat da bude narod".

- Znam da je ovo velika golgota kroz koju prolazimo, ali nije neophodno da je prolazimo na ovakav način - uverena je Nikezićeva.

Naša sagovornica priča da ne bi targetirala Mila Đukanovića za svo zlo koje se dešava kao ime i prezime, već kao predsednika države, ma kako god se on zvao, jer sutra, kako objašnjava, može na njegovom mestu da bude neko drugi. Ipak, smatra da Đukanović kao predsednik ne mora da pristane na dil sa spoljnim faktorom.

Đukanovićev kec u rukavu

- Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ima samo jednu prednost, a to je Kovid-19. To mu je kec u rukavu i ovaj virus mu je dobro došao. On se stalno poziva na koronu, da moramo da se čuvamo... Svi ljudi kojima je dao pravo da uđu u Crnu Goru i oni su imali koronu, taj virus je globalno pitanje, zahvatio je ceo svet, samo nije Srbima. Zašto mi Srbi ne možemo da uđemo? Da li mi to imamo šugu? Onda je rečeno bilo da možemo da idem u Crnu Goru privatnim avionom. Ne pada mi na pamet da platim kartu 400, 500 evra. Oni, vlasnici privatnih aviona, koji koriste tu vrstu benefita i zarade na takav način su klasični ratni profiteri. To sada mogu da nazovem kovid profiterstvom - priča Tamara Nikezić.

Pismo episkopa Nikolaja pukovniku Draži Mihailoviću

Pismo Draži Mihalloviću

Episkop Nikolaj je oktobra 1941. godine u pismu pukovniku Draži Mihailoviću govorio o Bogdanu Gordiću, slavnom dedi Tamare Nikezić.

"Vojvoda B.G. (Bogdan Gordić – prim. M.S.) pričao mi je mnogo o Vama. S divljenjem govori o Vašoj misaonosti i hrabrosti. Ali žali što ne dolazite sa njim u vezu kao i sa drugim čisto nacionalnim jedinicama. Učinite u ovom pravcu sve što možete i to hitno. Čuvajte se svih ortaka, koji u Boga ne veruju. Nikad u istoriji niti jedan Srbin bez vere u Boga nije učinio ni jedno veliko delo od Nemanje do Кarađorđa i vojvode Mišića. Bez Boga ni preko praga – govore Srbi oduvek. Zar mogu raditi na dobro ovog" - piše u originalnom pismu.