Svako jutro je ulazila u taksi sa 5.000 dinara, vozači ludeli, a onda su smislili NAJBOLJU OSVETU!

Krstareći tako ulicama upoznaju razne ljude, neretko čuju i njihove životne priče, sa svakim prozbore po koju i na finalnoj destinaciji se rastanu, a neretko se i ponovo sretnu.

 

To se upravo i našoj novinarskoj ekipi dogodilo u jednom beogradskom taksiju. Žurili smo da stignemo, i tek pred dolazak na odredište smo shvatili da niko od nas nema kod sebe sitan novac.

- Ne brinite, biće - mirno nam je rekao.

- Eh, super! - ugovorili smo uglas.

- Sreća da niste kao ona jedna gospođa, inače... - reče više za sebe simpatični čikica koji već decenijama taksira.

- Gospođa? Koja gospođa - nismo mogli da izdržimo da ne pitamo.

- Jedna, živi negde na Dorćolu. Da li znate da nam je svakog jutra dolazila na stanicu kod Bajlonijeve pijace i vožnju do Trga redovno plaćala novčanicom od 5.000 dinara - rekao je (i sada vidno iznerviran) taksista.

- Svakog jutra? - upitali smo šokirani.

- I tako, jednog jutra približava se ona stanici, a mi je snimimo i namignemo kolegi ka čijim kolima je krenula. Drugi kolega je otvorio svoj auto i predao mu jedan mali džak. U njemu su sve bile kovanice od jednog dinara! Ravno 5.000, sve po dinar - smeje se taksista.

 

Kako je gospođa zvana "pet hiljada" preživela kada je taksista na Trgu počeo da joj vraća kusur sve po dinar nije hteo da nam otkrije, a nismo mogli da ostanemo da mu "izvlačimo" priču. Dali smo mu 2.000, on je nama uredno vratio kusu, ne brinite, ne u kovanicama.