Suze onih koji napuste intenzivnu negu se ne zaboravljaju

Teška i neizvesna borba pacijenata i zdravstvenih radnika sa nepredvidivim virusom. Sa 26 godina, tek stečenom diplomom i odrađenim stažom Natalija Ristić nijednog trenutka nije bila u dilemi.

- U početku, dok se ne naviknete, malo je neprijatno, ali posle toga zaboravi se na to. Kad se uđe u crvenu zonu onda se radi sve što treba da se pomogne pacijentima i ne razmišljam o tome - kaže dr Natalija Ristić.

A pacijenti su uglavnom nemoćni.

- Bude nam teško nakon svakog 24-časovnog dežurstva kada vidite u njihovim očima molbu za pomoć, to je jako teško, ali borimo se - navodi Tamara Dimitrijević, medicinska sestra anestetičar.

Početni strah je brzo prevaziđen, rad u skafanderima je postao rutina. Nemoć obolelih i neprijatna tišina najveći su problem za zaposlene, a svako ozdravljenje nada, nagrada za požrtvovanost. Trenuci koji se pamte.

- Suze pacijentkinje koja je napustila intenzivnu negu. To je neki osećaj koji neću nikad da zaboravim. Prosto kada znate da ste uradili jedan veliki posao i da ste sačuvali jedan veliki ljudski život. To je veoma, veoma značajna stvar. Prosto negde vraćaju se emocije i te slike - ističe Dimitrijevićeva.

Većina zaposlenih u kovid bolnici nema mnogo radnog staža, ali je vreme provedeno u crvenoj zoni dovoljno iskustvo za čitav radni vek.

BONUS VIDEO