Studentkinja napadnuta na Adi: "Dolazili su sa svih strana, uletale su mi u kosu"

Kako ističu stanovnici prestonice došlo je do prave najezde smrdibuba, kako na otvorenom, tako i u zatvorenim prostorima.

- Pre neki dan sam se šetala Adom Ciganlijom, a smrdibube su prosto napadale sa svih strana. Bilo da smo bili u pokretu ili smo sedeli u kafiću. Doletale su nervozno sa svih strana, uletale u kosu... - ispričala je studentkinja Marija K.

Iako nijedna od dve prisutne vrste smrdibuba nije opasna po ljude, niti je medicinski dokazano da može preneti neke viruse, nije poželjno dirati ih rukama bez neke zaštite, jer u samoodbrani ispuštaju smrdljivu supstancu na bazi alkohola koja u dodiru sa očima može izazvati iritacije.

Anketa:

Da li i vi imate problem sa "smrdibubama"?

Trenutna najezda je bila sasvim očekivana za ovo doba godine. Naime, sa prvim hladnijim danima, sa padom spoljnih temperatura, one se sklanjaju na toplo. Zbog toga ulaze u kuće, stanove, pukotine, traže mesto gde mogu da prezime.

- Tokom hladnih dana i zime one se sklanjaju na toplo. A razlog da ih je toliko mnogo u poslednje vreme je što na ovim prostorima nemaju prirodne neprijatelje. Ptice i gušteri se uglavnom hrane njima, sada treba sačekati da priroda to reguliše – rekao je jednom prilikom dekan Biološkog fakulteta dr Željko Tomanović.

Na našim prostorima registrovane su dve vrste: mramorna i etiopska zelena smrdibuba.

- Mramorna smrdibuba trenutno je brojnija od ove druge vrste. Ona je stigla iz jugoistočne Azije u Evropu gde je prvi put registrovana 2004 godine. Kod nas je pronađena 2016 godine, što ne znači da je nije bilo i ranije – objasnio je profesor Tomanović.

Protiv smrdibuba je teško boriti se.

- Najbolji način prevencije su mreže. One često idu i na svetlost, pa je to najsigurniji način da ne uđu kroz prozor. Besmisleno je bilo čime prskati ih. Pre svega nije zdravo i trajno rešenje jer će one uvek iznova dolaziti. Nemoguće je prskati sve biljke iz tog razloga, a takođe i ne postoji sertifikovani preparat, budući da su veoma kratko prisutne kod nas.

Slične osobine karakterišu i drugu vrstu, etiopsku zelenu smrdibubu, koja je takođe poreklom iz Azije. Ona je u Evropu stigla nešto ranije, 90-ih godina prošlog veka, dok je u Srbiji prvi put registrovana pre desetak godina. Iako su najčešće zelene, mogu biti i braonkaste i trenutno su kod nas manje prisutne od mramorne smrdibube.