Srpski naučnik objasnio sve nedoumice o vakcini i dao odgovor na pitanje kako sprečiti širenje koronavirusa

Ako koronavirus bude mutirao vakcinu ćemo morati da primamo jednom godišnje, kaže Nemanja Despot Marjanović, srpski naučnik i doktor inženjerskih nauka sa instituta Broud u Bostonu, koji je partner prestižnog američkog univerziteta Harvard.

On ističe da ne postoji grupa ljudi koja ne bi trebalo da se vakciniše, dodajući da je cepivo bezbedno iako je napravljeno u rekordnom roku. Istovremeno, odlučno odbacuje sve teorije zavera, koje u vezi sa vakcinisanjem širi antivakcinaški lobi.

ANKETA:

Da li ćete se vakcinisati protiv koronavirusa?

Ceo svet iščekuje masovnu upotrebu vakcine. U opticaju je američko-nemačka vakcina (Fajzer), ruska "sputnjik V", kineska (Sinovak), uskoro će još jedna američka (Moderna), kao i britanska (oksfordska Astra Zeneka)... Čime građani da se vode kada budu u prilici da za sebe biraju vakcinu?

- Treba se rukovoditi sa dva principa. Prvi je bezbednost vakcine, a drugi efikasnost. Kada je reč o efikasnosti, nas zanima koliko ljudi tokom kliničkog ispitivanja posle primanja vakcine nije razvilo bolest od koje ona treba da ih zaštiti. Moderna i Fajzer imaju efikasnost veću od 90 odsto, Sputnjik V je takođe oko 90, dok je Sinovak oko 85 odsto. Bitno je naglasiti da treba ići s vakcinom o kojoj su kompanije koje je proizvode dale sve podatke. Kineska nije dala sve podatke, dok za Fajzerovu, Moderninu i Sputnjik postoje rezultati. Kada je reč o bezbednosti, bitno je znati na koliko je ljudi testirana vakcina. Fajzerova vakcina je testirana na najvećem broju ispitanika za sada - više od 40.000 ljudi različitih godina i različitog zdravlja.

Ljude buni to što je vakcina brzo napravljena, pa zato strahuju da nije kvalitetna.

 - Razumem taj strah, ali treba znati da su Fajzer i Moderna koristili novu tehnologiju, koja je veoma bezbedna. Kliničke studije su takođe dobro urađene i nisu bile ubrzane, samo nisu pravljene pauze između ispitivanja efikasnosti. I, takođe, započelo se s proizvodnjom vakcine još prilikom prvih faza kliničkih ispitivanja. Znači, nije bilo čekanja da se vakcina skroz testira, pa da počne proizvodnja. I još jedna bitna stavka je da su ovo sve DNK ili RNK vakcine (osim kineske) i proizvodnja takvih vakcina je generalno brža nego proizvodnja onih koje koriste inaktivirane viruse ili proteine kao stimulus da izazovu imuni odgovor.

Da li ove vakcine mogu dati i doživotni imunitet?

To još ne možemo da znamo. To će se znati nakon studija koje budu rađene posle primanja vakcine, tako da rezultate možemo imati za pet-šest meseci. Bitno je i da li će korona virus mutirati. Ako virus ne mutira, postoji velika šansa za dugotrajan imunitet. Ako se pak virus promeni, vaše oružje protiv tog virusa više ne radi. Kod korone zasad nismo primetili toliku mutaciju kao što je to kod virusa gripa, zbog čega ljudi moraju svake godine da se vakcinišu. Dakle, nadamo se da korona virus neće mutirati i da nam neće trebati vakcinacija svake godine.

Ipak, stiže vest da se u Velikoj Britaniji pojavio novi i, kako neki tvrde, opasniji soj korona virusa...

- Hajde prvo da objasnimo nekoliko osnovnih bioloških koncepata da bi mogli razumeti ovu novonastalu situaciju. Organizam se klasifikuje kao živ ako ima mogućnost razmnožavanja, tj. ako ima mogućnost umnožavnja svog genetskog materijala. Prilikom replikacije genteskog materijala skoro uvek može doći do mutacije i mutacije su te koje su omogućile evoluciju. Znači, virus pri svakom umnožavanju može da mutira. Tako da svi virusi prilkom razmožavanja mutiraju određenom brzinom. Ovo nije prvi novi novi soj korona virusa koji smo identifikovali, već ih je bilo nekoliko. Ono što mi generalno primećujemo kod kovida- 19 jeste da mutira manje-više istom brzinom kao i većina drugih pripadnika familije korona virusa. To što je virus mutirao samo po sebi nije alarmantna situacija, pošto je to ono što i očekujemo. Problem nastaje ako ta mutacija virusu daje određenu prednost: ako virus postane više infektivan, postaje smrtonosniji. Zasad ne vidimo da ova nova mutacija povećava smrtnost. Kada je u pitanju infektivnost, zasad objavljeni podaci, koji su preliminarni, mogu da ukazuju da postoji povećana infektivnost. Ali ipak treba sačekati još neko vreme i posmatrati ovaj novi soj da bi se ovo moglo definitivno zaključiti. Treća bitna stvar je da li će ova mutacija imati posledice na efikasnost vakcine. Iako je ova nova mutacija na receptoru protiv koga je napravljena vakcina, zasad i dalje smatram da će vakcine biti efektne. Svaka vakcina pripremi imunosistem da prepozna nekoliko različitih delova ovog receptora, tako da postoji, da kažem, nekoliko linija odbrane.

Da li ima pouzdanih istraživanja o tome ko ne sme da primi vakcinu protiv korone?

- U kliničkim studijama Fajzerove i Modernine vakcine nije bilo moguće testirati sve ljude. Bilo je tu ljudi različitih rasa, nacionalnosti, starosne dobi, sa različitim bolestima i nije bilo nekih neželjenih efekata, ali to svakako ne znači da niko neće imati reakciju koja je neželjena. Po onome što sada vidimo na broju ljudi na kojima je vršeno ispitivanja, ne postoji grupa ljudi koja ne bi trebalo da primi vakcinu. Naravno, ako ste alergični na određeni sastojak vakcine, onda ne bi trebalo da je primate. Sem toga, nikakve dodatna upustva nisu izdata.

Da li kod ljudi koji su preležali korona virus ostaju neke trajne posledice? Na kojim organima se to najviše vidi?

- Postoje posledice na srcu, plućima, stomaku, bubrezima, glavi... Sada proučavamo posedice dugog kovida, jako malo znamo, tek ćemo o tome da naučimo. Bilo je slučajeva da su ljudi imali moždane udare, zgrušavanje krvi, da je dolazilo do srčanog udara... To su izolovani slučajevi, ali svesni smo da postoje posledice... - kaže ovaj stručnjak.

Korona virus će, prema nekim procenama, ostati prisutan sve do 2022. Istovremeno, za budućnost se već najavljuju i još opasniji virusi od korone. Da li je čovečanstvo spremno za to?

- Korona virus neće samo nestati, nećemo ga izbrisati, on ostaje u prirodi... Ono što će ga sprečiti da se širi je imunitet krda, što znači da u populaciji treba da postoji bar 50 odsto ljudi koji su imuni na virus, pa da njegovo širenje bude usporeno. Imunitet se može deseti prirodnim putem - da ne radimo ništa - ili vakcinacijom, što je bolje... Dakle, korona će i dalje biti tu, ali pošto smo mi imuni, ona će se sporije širiti. Nadam se da nam ovo globalno iskustvo sa korona virusom može pomoći da naredni put putemo spremni ako dođemo u sličnu situaciju. Inače, sreća u nesreći je što korona ne ubija koliko je to bio slučaj sa SARS.