Doktor Janković izneo činjenice kojih svi moramo da se pridržavamo

I dalje je na snazi zabrana okupljanja više od 20 ljudi, podsetio je dr Janković. Sada je prevencija bliskih kontaka ključna i to bi trebalo ugraditi u "novu normalnost".

- Vraćamo se postepeno nečemu što nazivamo normalnim životom, ali uz uvažavanje da opasnost i dalje postoji i da moramo da sprovodimo preventivne mere. Dakle, da se razmaknemo dovoljno, ali kada moramo da dođemo u kontakt sa nekim onda bi trebalo da nosimo zaštitne maske i rukavice - rekao je on.

Izbegavati gužve u gradskom prevozu i redovno nositi maske i rukavice, ali i sedeti na obeleženim mestima, kao i redovno pranje ruku, to su, naglašava on, glavne preporuke za korišćenje javnog prevoza, naglasio je imunolog.

- Današnji, kao i podaci od prethodnih nekoliko dana, govore da se nastavlja povoljan trend jenjavanja epidemije. Nažalost, i dalje gubimo ljudske živote pa ne možemo reći da je to sve dobro. Ali kriva broja preminulih inače kasni za krivom broj obolelih, zato što bolest traje neko vreme. Mi imamo smirivanje epidemija, da li će se tako nastaviti zavisi od toga da li ćemo ove mere koje su sada na snazi nastavimo da shvatamo ozbiljno. Opasnost vidimo u ideji da je sve gotovo. Nije kraj. Kada ostanemo bez virusa, ne znači da je u svetu sve gotovo, tada moramo da stražarimo - istakao je dr Janković.

Sve više pacijenata ima lakše simptome

Sve više je pacijenata sa lakšim simptomima, što je i očekivano u ovoj fazi epidemije virusa.

- Nije tako lako zaključiti da li sam virus biološki slabi. Očekujemo produžene evolucije odnosno koevolucije virusa i nas kao domaćina da dođe do slabljenja virusa, međutim sigurno možemo da kažemo da epidemija slabi. Zato imamo više lakših bolesnika. Međutim, virus još ima potencijal da naudi ljudima, posebno osetljivim skupinama. Zato je najbolja prevencija ne dobiti ovaj korona virus.

Lečenje krvnom plazmom

On se osvrnuo i na lečenje pacijenata krvnom plaznom, naglašavajući da je to dopunska terapija.

- Dakle, da bude jezičak na vagi, da pomogne i da prevagne povoljan ishod kod pacijenata koji imaju rizik od teže kliničke slike a na vreme dobiju tu plazmu. I dalje nemamo dovoljan uzorak da možemo statistički da pokažemo da li je to bilo kod naših pacijenata delotvorno. Očekujemo da će biti i da već pomaže na osnovu iskustava drugih u svetu i na osnovu iskustava svekolikih sa drugim pandemijama - rekao je on i podsetio da korišćenje antitela onih koji su preležali bolest za one koji su bolesni jeste najstarija metoda lečenja zaraznih bolesti za koje je dobijena prva Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 1903. godine.

SZO konstantno objavljuje nove podatke, podsetio je, a stučnjaci to prilagođavaju situaciji u zemlji.

O kolektivnom imunitetu

Dr Janković je podsetio da su u toku epidemiološka istraživanja na reprezentativnom uzorku i naglasio da će nakon njih sve biti mnogo jasnije.

- Imaćemo bolju predstavu koliko smo daleko. Ne da li imamo, jer nemamo kolektivni imunitet u smislu da je većina osoba prebolela bolest i da je sada zaštićena. Nije nam bio ni cilj da ga imamo, jer da smo požurivali sticanje kolektivnog imuniteta, danak u ljudskim životima bi bio strahovit. Ako virus bude duže sa nama, u nekom trenutku možemo da očekujemo da se kolektivni imunitet ipak stvori i da to može da bude neka završna faza. Ako vakcina bude napravljena pre toga, onda ona može da bude rešenje da taj kolektivni imunitet dobijemo bez preležane bolesti i rizika koji ona nosi, što je naravno najbolje - zaključio je dr Janković.