Srbiji se NE PIŠE DOBRO, prete nam suše i OZBILJNE BOLESTI!

Ekipa Alo!

Vesti

2018-08-28 14:05:34

Klimatske promene žestoko pogodile Balkan

Srbiji preti suša i tropske bolesti, Foto: Shutterstock

Ne piše nam se dobro. Kako trenutno stvari stoje, klimatske promene koje su zahvatile ceo planetu i te kako će pogoditi i Srbiju i Balkan, pa će upravo na ovim prostorima do kraja 21. veka doći do drastičnih promena - porast temperature, nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, češće epidemije tropskih bolesti...

Suša pre šest godina nas papreno koštala!

Suša iz 2012. srpsku ekonomiju koštala je gotovo dve mlijarde evra, kako navodi Đurđević. Zbog nje se u kukuruzu pojavio aflatoksin, koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno višim od dozvoljenih što je tada. On i upozorava na klimatske projekcije koje predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21.veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se, kaže, na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje.

Upravo zbog toga, Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine, ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji samo od 2000. do danas, te da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama, ali i da se pripremaju mere za prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

- Kao kandidat za članstvo u EU, treba da uskladimo zakonodavstvo s EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na njihova dokumenta, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju - rekla je Radulovićeva i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050.

Upravo se zbog klimatskih promena očekuje da će poljoprivredne kulture poput pšenice, kukuruza i soje sazrevati 20 do 30 dana ranije, a ide se toliko daleko da neke procene predviđaju da bi kukuruz mogao da sazreva i do dva meseca ranije, što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa. Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

Vladimir Ðurđević s Instituta za meteorologiju kaže da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, da je broj dana s ekstremnim kratkotrajnim padavinama ovog leta bio je skoro duplo veći nego prošlog, a da atmosfera sadrži sedam odsto više vodene pare nego ranije.

- Leto je na globalnom nivou toplije za stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena, što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka - pojašnjava Ðurđević.

On upozorava da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti učestaliji, što će uticati na manju proizvodnju u poljoprivredi, ali i na porast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca, koji šire groznicu zapadnog Nila. Ðurđević smatra da će razvoj ovog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, globalnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena iz 2015, koji bi rast globalne temperature trebalo da zadrži na dva stepena.