Rekao sam zubaru za HIV, a on meni: „marš, stoko sidaška!“
Đurica Stankov (39) HIV pozitivan je već 12 godina. Napustilo ga je 99,9 odsto prijatelja. Ne može da se zaposli.
Dejan Briza
Zna da ne postoji lek koji će da ga izleči. Plaši se faze koja neminovno dolazi - vezanost za krevet. Priželjkuje smrt u snu. Ili barem brzu. Imao je više „najgorih momenata“, ali nikada neće zaboraviti odlazak stomatologu i posledice svoje iskrenosti:
Batut: Registrovano 3.128 osoba
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, od 1984. do kraja prošle godine u Srbiji je registrovano 3.128 osoba sa HIV-om. Od tog broja, njih 1.734 je obolelo od side, dok je 1.172 umrlo.
- „Đubre jedno! Kako te nije sramota!“, vikao je doktor na mene. „Bolestan si! Zarazio si se ko zna gde! Sigurno si peder, kao i svi ostali koji imaju HIV!“, nastavio je on u istom tonu. „Došao si ovde da zaraziš mene, moje pacijente! Da moram da zatvorim! Stoko jedna bezobrazna sidaška!“, urlao je on. Bukvalno me je izbacio napolje – priča Đurica. Seća se momenta kada je cela ta njegova „HIV priča“ započela.
- Radio sam u porno-industriji. Osećao sam sigurnost, jer smo se svi pre snimanjna testirali. Bio sam u Budimpešti kada je moj test pokazao da sam možda pozitivan. Odmah sam došao u Beograd i pravo u Infektivnu kliniku – navodi on. Prestravio se, kako kaže, kada je video zgradu koja samo što se ne sruši, debele rešetke na prozorima i svoje misli da ako uđe više nikada neće ugledati svetlost dana. Onda je izleteo napolje, totalno pogubljen, i sreo dečka, koji ga je odveo u Studentsku polikliniku.
- Imunitet mi je bio toliko jak da sam tek posle šest meseci dobio konačni rezultat - HIV pozitivan. Živeo sam tokom tog perioda u agoniji. Provodio sam besane noći. Osećao sam neverovatan strah - opisuje Đurica i nastavlja:
Jede iz plastičnih tanjira
Đurica otkriva da ga je njegov HIV pozitivni prijatelj, čiji su roditelji baš poznati i enormno bogati, molio da svima kaže za svoje stanje, pošto je njemu to bilo zabranjeno. - On je mora sve to da krije. Roditelji mu kupuju plastične tanjire i pribor i tako on jede sa njima. Posle toga, sve se to baca - ističe Đurica.
- Izašao sam sa tim papirom i satima šetao po kraju. Čitav svet mi se srušio. Bio mi je to najteži trenutak u životu, ali istovremeno oslobađajući. U trenutku sam možda bio i srećan, jer se završila šestomesečna agonija. Imao sam 27 godina i, naravno, mislio da umirem. Onda sam otišao kući. Definitivno raskinuo vezu u kojoj sam bio i javio svima šta mi se dešava. Nisam želeo nikoga da ugrozim. Od tada mi je ostala ta navika da grizem zanoktice do krvi - navodi on i dodaje da je istog sekunda ostao bez 99,9 odsto prijatelja.
- Ostalo ih je samo troje, ali to nije ništa čudno, kada diskriminacije ima na svakom koraku. Ako si heteroseksualac, onda je tvoj virus dobar, a ako si homoseksualac, onda je loš i zaslužio si ga. I danas me najviše boli kada se setim svojih prijatelja što su neki zvali sve ostale koji me znaju da prenesu vest da Đurica ima HIV – priča on.
Tokom svih ovih godina, shvatio je da ne može da se zaposli.
- Kuvar sam i niko ne želi da me zaposli. Kažu da mogu da se posečem. Pokušavam da im objasnim da virus umire kada dođe u kontakt sa vazduhom, da mora direktno krv na krv da bih nekome preneo virus. Ne slušaju. I dalje se ljudi plaše - navodi on.
Na pitanje šta je njegov najveći strah, kaže:
- Ne bih se plašio smrti kad bih znao da ću umreti brzo ili u snu. Plašim se da padnem u krevet. Svestan sam da mi dolaza ta faza. Plašim je se jer sam sam - iskren je on.
Zastarela terapija
Đurica Stankov navodi da se ljudi i dalje leče prvom generacijom lekova koja izaziva teške posledice, dok je u svetu uvedena čak peta generacija. - Do prošle godine, do kada nam je pomagao „Global fond“, bilo je i đene-đene. Pokrivali su nestašice testova, lekova. Od prošle godine, i to posle 10 godina lobiranja, uspeli smo da dobijemo četiri nova leka druge generacije. Ali njih dobija samo šest odsto pacijenata koji više ne reaguju na osnovne lekove - opisuje on teško stanje obolelih.
Ne verujte nikome!
Đuričin savet svima je da nikome ne veruju! - Bukvalno! Čak ni svom bračnom partneru. Svi imamo porive. Koliko god da volimo nekoga, uvek postoji mogućnost prevare. Ako ste tek ušli u vezu i rešili da se istovremeno testirate na HIV, uvek postoji mogućnost da je jedno od vas prethodne večeri bilo sa nekim ko ima HIV i da se to neće videti odmah u rezultatu. Dakle, siguran seks. Koristite kondome. Narkomani neka ne razmenjuju igle. Jedino ne možemo da utičemo na to da li ćemo HIV dobiti prilikom zdravstvenih intervencija - navodi on.
Ako umrem, idem svojima
Stankov kaže da se mnogo puta tešio da će ako umre otići svojim najmilijima. - Majka mi je mlada umrla od dijabetesa. Brinuo sam o njoj dok je bila bolesna. Bili smo mnogo siromašni. Nismo imali kupatilo, već metalno korito. Kad je pala u krevet, u komu, brinuo sam o njoj. Kupao je. Nije imao ko drugi. Bio sam pre cele ove priče i u braku. Izgubio dvoje dece. Kažem sebi - ako umrem, bar ću biti sa svojima - iskren je on.