Redovi za selfi, puni parkinzi i turisti na sve strane

Takođe, nije retka slika da zbog nesvakidašnjih gužvi na prilazu najpopularnijim lokalitetima na Tari, koje stvaraju automobili registarskih oznaka iz cele Srbije, saobraćaj ''regulišu'' rendžeri ili lovočuvari.

Rajko Milanović iz Nacionalnog parka ''Tara'' kaže da za sada nema projekcija o broju poseta jednoj o najlepših planina u Srbiji, ali da su nezapamćene kolone turista koji svakodnevno pohode neke od najpopularnijih lokaliteta na Tari, poput vidikovca Banjska Stena , rezervata Crveni potok, jezera Zaovine i Perućac, Kaluđerske bare.

- Ovoliko posetilaca nismo imali u planu niti smo priželjkivali, jer nemamo dovoljno smeštajnih kapaciteta, ali ni vodiča, ni rendžera. S obzirom na broj posetilaca i obim posla nemamo dovoljno čuvara, svega desetak rendžera pokriva teritoriju od 25.000 hektara, a često intervenišemo i van zaštićenog područja - kaže Milanović.

U manje poznate delove Tare turisti ređe zalaze što je, kaže Milanović, dobro za posetice, ali i za živi svet u rezervatima i na čitavoj planini koju nastanjuje više od 1100 biljnih vrsta, 140 vrsta ptica 58 vrsta sisara.

Botaničari i ostali stručnjaci koji se bave zaštitom prirode i ugroženim vrstama, upozoravaju da se neočekivani nalet turista može se odraziti na živi svet u zaštićenim područjima, a Milanović skreće pažnju na jedno od najposećenijih lokaliteta na Tari ''tepih livadu'' u rezervatu Crveni potok, deo zemljišta obrastao tresavskom šumom koji nepažnjom ili nemarom posetioci mogu da ugroze.

- To nam je jedan od najvećih problema. Tu su dozvoljene posete, ali su ove godine u mnogo većoj meri nego što je očekivano. Videćemo kako će se to odraziti na samu prirodu - kaže botaničar. 

Ističe da NP ''Tara'' na različite načine sprovodi monitoring na staništima i hranilištima gde su, između ostalog, postavljene kamere, pa se i na taj način prati kako gužve i buka utiče na životinje i njihov uobičajeni ritam.

Iako je Tara preplavljena turistima, koji dolaze iz svih krajeva Srbije, utisak je da, osim nesavesnih pojedinaca, većina ima svest o očuvanju prirode, pa otpad nosi sa sobom.

- Apelujemo na posetioce da ne bacaju smeće, ne prave nepotrebnu buku, da imaju strpljenja za gužve jer su svi došli sa istim razlogom, ali i da poštuju sva upozorenja, ne skreću sa obeleženih staza i ne rizikuju želeći da naprave što lepšu fotografiju - napominje Milanović i podseća da je u NP ''Tara'' zabranjeno kampovanje , pre svega zbog bezbednosti turista i opasnosti, ali i zbog opasnosti od izazivanja šumskih požara.

Na Banjskoj Steni red za slikanje selfija formira se već u prepodnevnim satima, a među onima koji su se zbog impresivnog pogleda na jezero Perućac i kanjon Drine popeli na vidikovac je i Branislava Brkić iz Kruševca koja kaže da koristi svaku priliku da sa suprugom obilazi lepote Srbije.

- Malo je naših ljudi koji provode vreme u prirodi, pogotovo u šumovitim i brdovitim predelima, uglavnom idu na bazene i reke, eventualno jezera, ali leto treba iskoristiti za predele kao što su Tara, Kopaonik, Jastrebac - priča Brkić.

I dok su se na društvenim mrežama i u medijima mogle videti fotografije otpada koje turisti ostavljaju za sobom na rekama i jezerima, Branislava kaže da je na Tari prilično čisto, ali da bi moglo da se još više povede računa.

- Da se ne ostavljaju otpaci po šumi jer to može da izazove čak i požar. Ako ne znamo da cenimo prirodu, ni ona nam neće vratiti lepim - kaže Branislava.

Damir iz Sombora, koji sa porodicom provodi odmor na Tari, primećuje da u pojedinim naseljima nedostaje više prostora za odlaganje otpada.

- Na Tari je sve lepo, ali nedostaje više mesta za odlaganje smeća i na tome treba poraditi. I sami posetioci treba više da brinu o prirodi, ovo je lepota koju treba sačuvati - ističe Damir.

Botaničar Zavoda za zaštitu prirode Srbije Verica Stojanović upozorava da zbog najezde turisti u zaštićena područja i prirodu na pojedinim staništima može doći do ugrožavanja određenih biljnih vrsta, te ističe da je važno da se poseticioma skrene pažnja na table i obaveštenja u rezervatima.

- Bila sam svedok tokom odmora da posetoci ne čitaju obaveštenje na tabli ispred rezervata Crveni potok i da su iz neznanja moguli da naštete tom staništu. Kada sam im objasnila da su to područja koja su retka i koja treba da čuvamo, skoro da su se izvinjavali - priča Stojanović.

Ukazuje i na problem sa odlaganjem otpada koji se pojavio zbog većeg priliva turista u rezervatima i nacionalnim parkovima u kojima inače, kako objašnjava, nije dozvoljeno postavljanje kanti i kontejnera.

- Životinje bi se okupljale oko tih mestai nastala bi veća šteta, ali to ne znači da smeće treba ostaviti u prirodi, već ga poneti sa sobom - kaže Stojanović.

Ističe da Zavod i ostale nadležne institucije imaju zadatak da, poučeni ovogodišnjim iskustvom, sugerišu upravljačima kako da pojačaju nadzor nad biljnim i životinjskim vrstaam uu zaštićenim područjima

-  Recimo, da se postave rampe da se automobilom ne može previše prići staništu medveda ili da se po ugledu na NP Ðerdap izradi plan broja posetilaca na pešačkim stazama, da se pojača signalizacija upozorenja, postaviti više informativnih tabli - navodi Stojanović.

Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode kaže da su posete turista prirodnim dobrima uglavnom dobro iskontrolisane, a kao pozitivan primer ističe Nacionalni park ''''Ðerdap'''' koji, kako kaže, ima plan upravljanja posetama i obučene rendžere, koji su i vodiči.

- Na devet šetnih staza rendžeri dežuraju od 7 do 19 časova, a organizovali su i broj poseta do vidikovaca i posetilaca u grupi. Takođe, imaju programe razgledanja parka kroz pešačke staze i sa Dunava, kao i organizovane posete automobilima u prisustvu vodiča - kaže Panić.

S druge strane, ima primera gde je trebalo uspostaviti bolju saradnju sa komunalnim preduzećima zbog redovng čišćenja i odvoženja smeća kao što je, kaže, bio slučaj u predeliu izuzetnih odlika Vlasina.

- Dešavalo se da oko 2.000 vozila dnevno bude parkirano u blizini jezera što je za to područje bio veliki udar, tako da je tu bilo teže organizovati rad na čišćenju i odvoženju smeća - navodi Panić.

Dodaje da do sada nije bilo prijava za neodgovorno ponašanje i ugrožavanje vrsta u zaštićenim područjima - krčenje šuma, izazivanje požara, nedozvoljeno branje biljaka…

- Najveća uzurpacija sveta prirode desila se na Uvcu zbog niskog preleta helikoptera, verovatno zbog nepoznavanja pravila i propisa kako se te posete organizuju, ali taj incident je uticao na to da se radi na tome da se odrede jasne procedure i pravila ponašanja da ne bi dolazilo do takvih uzurpacija prirode - napominje Panić.