Svake godine isto pitanje, rasprava koje traje! Za jedne Sveti Luka, a za druge Noć veštica: Šta se slavi na današnji dan?

Vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju danas slavu Sveti Luka, u narodu poznatu kao Lučindan. Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Danas se slavi i Sveti Petar Cetinjski.

Noć veštica deo je zapadnohrišćanske tradicije, a najčešće aktivnosti koje se u modernoj tradiciji vezuju za ovu svetkovinu jesu kostimirane zabave, pravljenje lampi od tikve, gledanje horor filmova i promocija strave.

Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika "Samhain". Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.

Šta slavite 31. oktobra?

Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima, a u toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Ipak, ono što je suština tog praznika, u Srbiji barem, jeste – sme li pravoslavni Srbin danas da se usudi da navuče kostim i napravi super ludu žurku, a da pri tom ostane pravoslavni Srbin.

Sveti Luka, pisac jednog od Hristovih jevanđelja živeo je u 1. veku. Veruje se da je njegovo jevanđelje napisao oko 60. godine, mada se o tome i danas vode rasprave. Moderni tumači Biblije ne veruju da je Luka autor jevađelja za koje većina smatra je napisano najranije između 80. i 90. godine nove ere, u vreme kada je Luka već bio pokojan.

Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Zbog ovoga se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Njegove mošti se čuvaju u Carigradu.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.

U nekim krajevima Srbije danas se pažljivo gleda u nebo i traži duga. Ako se ona pojavi, stari kažu da je to pojas Svetog Luke i da predviđa dobru i rodnu godinu.

Na selu ovih dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku. Poznata je izreka: "Ide Luka, eto vuka". Sa druge strane, i zima je tu, kuca na vrata. Kaže se: "Sveti Luka, sneg do kuka". Zato se valja što pre pripremiti.

Noć veštica (engl. Halloween) je praznik koji se u zemljama Zapada obeležava 31. oktobra, a svoje poreklo ima u keltskoj mitologiji i paganskim običajima. Sam naziv "Halloween" je skraćenica od "Sveto veče uoči Svih Svetih" ili na engleskom "All Hallow’s Eve" ili "Hallow Eve". Proslavlja se u SAD, Velikoj Britaniji, Belgiji, Švedskoj, Kanadi i drugim zemljama Zapada.

Prodavnice su već danima, pa čak i sedmicama unapred snabdevene odgovarajućom robom za Noć veštica, a to su pre svega razni kostimi i "igračke" za decu, koji svi bez izuzetka simbolizuju smrt ili zlo – lobanje, kosturi, vampiri, slepi miševi ili sama smrt sa (plastičnom) kosom (smrt se najčešće simbolično predstavlja kao kostur koji u desnoj ruci nosi kosu).

Promo

Pogledaj galeriju

Promo

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP

Pogledaj galeriju

promo

Pogledaj galeriju

Printscreen Youtube

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Alo!/Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Tanjug

Pogledaj galeriju

Shutterstock, ilustracija

Pogledaj galeriju

Shutterstock, ilustracija

Pogledaj galeriju

Shutterstock, ilustracija

Pogledaj galeriju

Za devojčice su to najčešće kostimi veštica. Veštice se kod nas smatraju bićima koje poseduju natprirodne i magijske moći i obično se zamišljaju kako lete na metli, a često ih prati i crna mačka. To su, kako se smatra, žene koje koje u sebi imaju đavolski duh, i noću ustaju iz groba u kojem žive preko dana, i napadaju ljude i decu i vade im srca ili džigericu, kojom se hrane.

Kao što smo videli iz objašnjenja samog naziva, Noć veštica (engleski Halloween) je Sveto veče. Kod nas, ali i u Rusiji i drugim pravoslavnim zemljama, Sveto veče, ili tačnije Sveti dan, praznik, podrazumeva proslavljanje svetaca. Svetac ili svetitelj je osoba koja je kanonizovana zbog svog života posvećenog Gospodu Isusu Hristu.

U Pravoslavnoj crkvi, svetitelji su hrišćani koji su tokom svog života postigli oboženje, koje je najbolje objašnjeno rečima apostola Pavla: "Živim ne više ja, nego Hristos živi u meni". U Srpskoj pravoslavnoj crkvi svaka porodica ima svoju krsnu slavu, odnosno sveca zaštitnika.

Svaka kultura ima svoj neki običaj, a zbog fenomena globalizacije, sve više kultura se meša i time se preuzimaju praznici koji do prethodnih godina nisu bili popularni. Svakako svaki praznik bi trebalo poštovati, ali ceniti i obeležavati svoje.

Za kraj dovoljo je pitanje Svetog Vladike Nikolaja da se zapitamo: "A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom?"