"Radim kao babica za 2.500 evra, stan od 64 kvadrata plaćam 350... Evo koliko mi ostane!"

Oni koji su plate primali u markama kažu da uslovi sada nisu ni blizu kakvi su bili, a evo kako se Srbima koji godinama žive u Nemačkoj dopada život i rad tamo.

"Radim kao babica i plata mi je 2.500 evra"

Veljko Živanović (26) otišao je iz Beograda u Gelzenkirhen, u novembru 2016. godine. Do tada je radio u KBC "Dragiša Mišović", sada je, kako kaže "babica" ili akušerski tehničar u nemačkoj bolnici.

 

- Ovde su zdravstveni radnici svih profila jako cenjeni i poštovani. Najveći problem predstavlja dugo čekanje na vizu i ostalu propratnu dokumentaciju, kao i jezička barijera. Zbog specifičnosti odeljenja na kojem radim, moja plata je okvirno oko 2.500 evra mesečno. Tu su uračunati svi dodaci na noćni rad, rad praznikom, pripravnost... - kaže za Veljko.

Prema njegovim rečima, živi u stanu veličine 64 kvadrata i plaća ga 350 evra.

- Ostali ukupni mesečni troškovi, bez hrane, izlazaka, su 310 evra, a to su - struja - 80 evra, grejanje - 50 evra, a koje se plaća tokom čitave godine, internet - 40 evra, mobilni telefon - 40 evra, obavezno osiguranje za auto - 100 evra - priča on za Blic.

Kako Veljko opisuje, cene namirnica su malo veće u odnosu na Srbiju, ali i cene u restoranima i kafićima.

- Kilogram pomorandži, na primer, košta 2 evra, krompira 0.80 evra, belog hleba 2.39 evra. U kafiću jedna kafa košta oko 2.5 evra, isto toliko i limenka gaziranog pića. Bez obzira na to, sam život se značajno razlikuje, ali se čovek vremenom navikne. Najveći problem jeste zakazivanje termina, za sve. Nemoguće je otići u opštinu, banku ili bilo koju drugu ustanovu, a da nemate termin - otkriva Veljko.

Dodaje i da su Nemci jako obazrivi, poštuju zakon, pravila i nikako ih ne možete "zeznuti", što je našim ljudima u krvi.

Ali, ono što se, kako kaže, drastično razlikuje od Beograda, jeste noćni život - gotovo da ga tamo i nema.

Dobra plata, čak i previše slobodnog vremena i sve najbolje

Njegova koleginica Milica Jovičić (26) napustila je prošle godine Beograd, a radila je kao pedijatrijska sestra u Dečjoj klinici u Tiršovoj.

- Otišla sam da radim u bolnicu blizu Dizeldorfa i zadovoljna sam. Plata mi je 2.000 evra. Slobodnog vremena imam dosta, a nekada i previše. Upravo sam dobila sedam slobodnih dana. Radna nedelja je 40 sati, baš kao i u Beogradu. Uslovi za rad su odlični, kao i plata. Sve je plaćeno - noćne smene, praznici, bolovanja. Jedino ako si duže od četiri nedelje na bolovanju, dobijaš 80 odsto od plate, ali dobijaš finasijsku pomoć za lekove i negu, ukoliko si teško bolestan - objašnjava Milica.

Cene skoro iste kao u Srbiji

Prema njenim rečima, trudnice primaju punu platu tokom trudničkog bolovanja i imaju pravo na tri godine odsustva posle rođenja svakog deteta.

- Što se tiče života, cene u prodavnicama su gotovo identične kao u Srbiji. Nešto je malo skuplje, nešto jeftinije, ali u proseku svede se na isto. Režije su skuplje, ali to opet zavisi od lokacije. Što je stan bliži velikim gradovima, to su računi viši. Stan od 50 kvadrata plaćam 490 evra. U cenu je uračunato sve osim struje, koja košta 50 evra mesečno. Ukoliko tokom godine potrošim manje, vraćaju mi to što sam pretplatila, a plaćam ukoliko sam potrošila više - priča ona.

 

Kako Milica dodaje, "krpice i kozmetika identično koštaju kao u Beogradu, ali ovde, na primer, ima često nekih akcija i sniženja, tako da to ispadne povoljnije".

Usvajanje novog Zakona

Posle usvajanja novog nemačkog Zakona o useljavanju stručne radne snage iz drugih država, uključujući i onih koje nisu članice EU, a koji stupa na snagu 1. januara 2020. godine, sasvim izvesno je da će nastati "stampedo" naših građana koji će pohrliti da rade u Nemačkoj. Neki našu stručnjaci očekuju da će se te godine duplirati broj onih koji će napustiti Srbiju i krenuti put ove evorpske države, a procene se kreću do 200.000 građana.