Pripadnici Specijalne brigade krenuli stazama Solunaca

Na naporan put biciklima, kako priča za "Alo!" Nikola Jović, pripadnik Specijalnih jedinica krenulo je devet mladića iz Specijalnih jedinica Vojske, jedan pripadnik MUP-a Srbije i jedan pripadnik MUP-a Republike Srpske, i oni su biciklima prešli hiljade kilometara od Soluna do Beograda, putem kojim je išla srpska vojska u Prvom svetskom ratu.

- Na taj način želili smo da odamo počast i izvršimo pomen u čast palim borcima koji su pre 100 godina izvršili proboj Solunskog fronta, od Grčke preko današnje Severne Makedonije i Srbije da bi se vratili u svoju slobodnu zemlju - objašnjava Nikola Jović, pripadnik Specijalnih jedinica podsećajući da ove godine obeležavamo sto godina od proboja Solunskog fronta i da svako iz ekipe ima nekog pretka koji je poginuo i ostavio život u Velikom ratu.

- Ova priča je započeta zapravo još 2014. godine kada smo došli na ideju da povodom 100 godina od početka Prvog rata vozimo bicikle Beograd-Krf preko Albanije. Nas trojica iz jedinice smo oko 1000 km prešli tada u privatnoj režiji. Projekat pod imenom "Stazama Solunaca".

- "Slobodni Sinovi" pokrenut je početkom godine, podržan je od udruženja Prijatelji 72. Specijalne brigade, Ministarstva odbrane, Ministarstva za boračka i socijalna pitanja, grada Pančeva gde je smeštena Specijalna brigada. Niko od nas nije profi biciklista, rekreativci smo koji su se okupili jer smo vojnici i većinom se poznajemo od ranije - započinje priču naš sagovornik.

Navodi da su 13. septembra krenuli iz Pančeva baš na dan kada je izdata naredba za proboj Solunskog fronta.

- Prvi dan vožnje kreće narednog dana sa srpskog vojničkog groblja u Solunu gde smo sreli i čuvenog čika Đorđa i njegovog naslednika. Vozili smo do Kajmakčalana selo Panagitsa oko 90 kilometara i od nivoa mora penjali se na 700 metara nadmorske visine. Naredni dan, najnaporniji uspon na 1950 metara i oko 35 kilometara, sa te visine pešačimo jer nema puta za bicikle. Odali smo poštu palim borcima, obišli kapelu i kosturnicu i spustili se u sledeće selo bliže granici Agios Atanasios. Sledećeg dana išli smo ka Baču, Dobrovenima i Skočiviru gde su Srpska vojnička groblja, postavili smo table sa informacijama, fotografijama i tekstom na srpskom i makedonskom, odmah pored puta. Tu smo spavali u manastiru sv. Arhangela Mihaila u Skočiviru - priča on navodeći da je to možda najlepši predeo koji su videli.

- Iz Skočivira ujutru krećemo za Bitolj obilazimo srpsko, francusko i nemačko groblje. Vozimo sledeći dan Prilep-Stip gde je spomen ploča Bregalničkoj bitci, ujutru nastavljamo ka Kumanovu, obilazimo oskrnavljeni spomenik Zebrnjak, dočekuje nas vojni izaslanik i ambasadorka u Makedoniji, odakle smo krenuli ka Vranju. U svakom mestu gde je bio spomenik palim borcima u Prvom ratu, obišli smo ga, koliko toliko uredili, neko nas je tu dočekao i položili smo venac. Turu završavamo u Beogradu i ovo iskustvo je bilo neprocenjivo - kaže on na kraju.